ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1995, БРОЈ 4 (12), СТРАНЕ 145-155.

Професор Андреас Теодору[1]

Завршетак Другог Светског рата који је свету нанео толика зла, донео је са собом и многа горућа друштвена и политичка питања, док је на црквеном плану појачао осећање феномена подвојености Цркава (при чему се под појмом „Цркве“ на Западу подразумевају разноврсне хришћанске заједнице на Западу).

ГЛАСНИК КиМ број 137, 21. новембар 2002. године

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА ТРАЖИ ЗАШТИТУ ПРАВА НА УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ И АДМИНИСТРАЦИЈИ

Na Soborze Biskupa, Chorepiskopów i Przełożonych Eparchii Raszko-Prizreńskiej (na wygnaniu) Serbskiej Cerkwi Prawosławnej w monasterze św. Justyna Cielijskiego (Popovicia) w Barajewie

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Артемија и ове, 2017. године, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама на Златибору, одржаће се „Сабор младости и родитељства“, четврти по реду. Сабор ће се одржати на празник Спомена чудотворне иконе Мајке Божије „Тројеручице“, 12/25.

Празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и безплатним лекарима посвећена је катакомба у Бору.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. И ове године Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

„Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор“.

Св. Павлин Нолски – Песма св. Никити Ремезијанском

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)

Учинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

У наредном прилогу доносимо предавање Саше Касаловића из Зупча код Зубиног Потока на тему  „Видовдан и Косово у српском народу“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.