Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Хорепископ Максим: Реаговање на „Званично саопштење“ и „Обраћање народу“ Сабора архијереја Српске православне цркве у мају 2017. у Београду

Завршено је овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора Српске православне цркве. Иза овог сабора остало је саборско саопштење у којем, између осталог, обавештавају да је хорепископ Наум, из реда клира Епархије рашко-призренске у егзилу екскомунициран (изопштен) из Српске православне цркве.

Хорепископ Максим: Београдска патријаршија је узурпирана!

Сабор архијереја Београдске патријаршије маја 2017. усвојио јеретичке документе Критског лажног и екуменистичког сабора

Сабор архијереја у Београдској патријаршији, којим председава декларисани екуменистички патријарх Иринеј Гавриловић, на свом мајском заседању усвојио је „извештај о раду“ Критског скупа из 2016. године. На овом Сабору архијереја, судећи по усвојеним критским актима, „саборно“ је прихваћено неправославно јеретичко учење звано екуменизам.

Хорепископ Наум: Очување саборности кроз послушање

У наредном прилогу доносимо транскрипт предавања Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему: „Очување саборности кроз послушање“. Предавање је одржано на XI Сабору архијереја и игумана епархије рашко-призренске у егзилу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, 21. априла 2017. године.

У свом веома надахнутом предавању Владика Наум је изнео светоотачко учење о начину остварења међусобног јединства и саборности хришћана у Цркви Божијој.

Силазак Светога Духа на апостоле – Педесетница у Кули

„Истина Христова, Слава Христова то је Дух Свети увек у њој даван кроз Свете Тајне и свете врлине. Данашња велика и славна победа човека кроз Силазак Светога Духа у Цркву Христову, та велика победа јесте и највећа слава човечијег бића и људског рода“.

Преп. Јустин Ћелијски

Официальная позиция Епархии рашко-призренской в изгнании Сербской Православной Церкви относительно волчьего Критского „Собора“

На Соборе Епископа, Хорепископов и игуменов Епархии рашко-призренской в изгнании Сербской Православной Церкви в монастыре святого Юстина Челийского (место Бараево – недалеко от Белграда) 25 ноября 2016 года, Хорепископ новобрдско-паннонский Максим прочитал лекцию на тему так называемого Критского Собора. Все присутствовавшие приняли единодушно эту лекцию как совместную и официальную позицию совокупной Епархии в отношении волчьего, так называемого Критского „Собора“.

Педесетница – силазак Светог Духа на Апостоле

Света Тројица, Тројичин дан или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана после Васкрсења Христовог.

У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, окупљало се много људи из свих крајева света. На тај дан су све куће биле украшене травом и цвећем, а људи су били сабрани на молитву.

Свети цар Константин и Царица Јелена

Православна Црква, 21. маја/3. јуна, прославља велике међу Светима, Светoг цара Константина и Свету цaрицу Јелену.

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина.

Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Православни папа на помолу

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1994, БРОЈ 4 (8), СТРАНЕ 89-94.

КРАТАК ИЗВЕШТАЈ О РАПОРТУ
МИТРОПОЛИТА ДАМАСКИНОСА
ЖЕНЕВСКОГ О ПРЕДЛОЗИМА ПОМЕСНИХ
ЦРКАВА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ДИЈАСПОРЕ[1]