Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Епископ Артемије: На бранику Православља

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1994, БРОЈ 1(5), СТРАНЕ 11-25.

-Заштита вере Христове „већа је, цењенија и славнија од свих добродетељи“.

Свети Григорије Богослов

-Заштита вере Христове „већа је од свих чудеса, спасоноснија од свих молитава и подвига“.

Свети Григорије Двојеслов

Монашење и прослава празника Цвети у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Празник Цвети свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, празничну радост је Господ увећао за радост првих монашења у манастиру од његовог оснивања. На бденију, уочи празника, 26/8. априла, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

Синаксар на Велику Среду

Стихови:
Жена која изливаше миро на тело Христово.
Унапред задоби Никодимов смирналој.

У свету и Велику Среду заповедише божански Оци да вршимо помен жене блуднице, која помаза Господа миром; јер се ово догоди мало пре спасоносних страдања.

Лазарева субота у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу

На Лазареву суботу, 26. марта/8. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), нових епархијских клирика придошлих из браничевске епархије – протојереја Радисава (Спасојевића) и јереја Павла (Спасојевића), јеромонаха Јована (Узелца), и јерођакона Паладија (Матића).

Свети Владика Николај: Беседа на Велики Уторак

Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака
(Мат. 25)

Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?

Синаксар на Велики Уторак

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао.

Распоред богослужења за Васкршње празнике

У наредне дане Свете и Велике Седмице, када вршимо помен спасоносног Страдања и преславног Васкрсења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије и хорепископи Николај, Максим и Наум, служиће по следећем распореду:

Синаксар на Велики Понедељак

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе