На Лазареву суботу, 26. марта/8. априла, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), нових епархијских клирика придошлих из браничевске епархије – протојереја Радисава (Спасојевића) и јереја Павла (Спасојевића), јеромонаха Јована (Узелца), и јерођакона Паладија (Матића).
Свети Владика Николај: Беседа на Велики Уторак
Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?
Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Благовести у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу
Најава монашења
На бденију, уочи празника Цвети, 26. марта/8.априла, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашиће у чин мале схиме искушенике поменутог манастира Страхињу (Крстовића) и Ђорђа (Радојичића). Бденије ће почети у 17.00 часова.
Недеља пета Великог поста (Глувна) у Кули
„Онај који се не каје за своје грехе неће ући у Царство небеско“, благовести Еванђеље! А ми, пак, бојећи се пакла и страшног суда, прибегавамо теби, преподобна мати Маријо Египћанко, узвишени узоре покајања, китећи хвалоспев и поштујући те као бранитељку „од похоте телесне, и похоте очију и надмености живљења“ и крепку помоћницу у служењу бољим стварима.“