Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Свети Максим Исповедник свечано прослављен у Кули

Великог борца за чистоту Свете Вере Православне, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божији је небески заштитник Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима. Спомен Светог Максима свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули.

Епископ Артемије: Извршење Христом спасења човека у Цркви

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 4, година 1995, стр. 9-25.

Извршење Христом спасења човека у Цркви[1]

Човек је, нема сумње, најзагонетније и најтајанственије биће од свих створења Божјих. Међутим, његово биће, иако изаткано од безбројних супротности, представља хармоничну целину. Свети Григорије Богослов, говорећи ο тајанственом јединству човека, познаје га истовремено као „земаљско и небеско, пролазно и бесмртно, видљиво и духовно, између величине и ништавности, једног и истог дух и тело“.

Катакомба Светог Саве у Жеровници свечано прославила своју храмовну славу

Kaтакомба у Жеровници, на северу Косова и Метохије, посвећена је најсветлијем изданку рода нашега – Светом Сави, првом архиепископу српском. И ове године је катакомба свечано прославила своју храмовну славу. 

Η επίσημη στάση της Επαρχίας Ράσκας και Πριζρένης στην εξορία για τη ληστρική „Σύνοδο της Κρήτης“

Ο σεβασμιώτατος Χωρεπίσκοπος Νόβομπρδο-Πανονίας Μάξιμος έδωσε τη διάλεξη με θέμα “Η οικουμενιστική ‘Σύνοδος’ της Κρήτης“ στη Συνάθροιση του Επισκόπου, των Χωρεπισκόπων και των Ηγουμένων της Επαρχίας Ράσκας και Πριζρένης στην εξορία (η Εκκλησία της Σερβίας) στο μοναστήρι του Αγίου Ιουστίνου Πόποβιτς (στο Μπαράγιεβο) στις 25 Νοεμβρίου το 2016.

Прослава Савиндана у Барајеву

Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости.

Свети Владика Николај: Недеља 32. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ

Лука 19, 1-10. Зач. 94.

Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.

Обавештење о богослужењу Епископа Артемија и заказаној Духовној академији у Нишу

На Савиндан, 14/27. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, са почетком у 9.00 часова.

Духовна академија и промоција књиге беседа оца Јована “Васкрсења не бива без смрти“ одложена је до даљњег.

Eпископ Артемий: “РЕВНИТЕЛИ“ БЕЗ РЕВНОСТИ

Но Иисус сказал ему: никто, возложивший руку свою на плуг и озирающийся назад, не благонадежен для Царствия Божия. (Лк. 9, 62).

Это, между прочим, значит: тот, кто желая спастись, однако озирается на то, от чего надо отказаться ради спасения – на самом деле не спасается и не идет к Царствию Божию.

Епископ Артемије: Духовни путокази: Владика Николај као духовник (његов рад са монаштвом и богомољцима)

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2002, БРОЈ 1-2, СТРАНЕ 179-183

Говорити ο светом Владици Николају са било ког аспекта није ни мало лако. He што се не би имало шта казати, него што је њега тешко у речи обухватити. Све што се каже ο Николају може бити добро, али то ипак није Николај.