Велики празник Сретења Господњег, у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија), свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко – призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава, протосинђел Димитрије и јерођакон Паладије.
Подсећање на 13. и 14. фебруар 2010.
На данашњи дан (13. фебруара) 2010 године, испред зграде Патријаршије у Београду, одржан је мирни скуп подршке Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Г.Г. Артемију. Скупу је присуствовало бројно монаштво епархије рашко-призренске и неколико стотина светосаваца из редова свештенства, монаштва и мирјана, из разних свих крајева Србије.
Свети Владика Николај: Недеља o блудном сину
НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА
Јеванђеље о блудном сину
Лука 15, 11-32. Зач. 79.
Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?Свети Владика Николај: Недеља цариника и фарисеја
ЈЕВАНЂЕЉЕ O ПРАВОМ И НЕПРАВОМ БОГОМОЉЦУ
Јеванђеље о правом и неправом богомољцу
Лука, 18, 10-17. Зач. 89.
Свети Максим Исповедник свечано прослављен у Кули
Великог борца за чистоту Свете Вере Православне, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божији је небески заштитник Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима. Спомен Светог Максима свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули.
Подсећање: Локални суд у Дечанима бесправно одузима манастирску земљу
ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године
Високи Дечани, 9. август 2002.год.
Епископ Артемије: Извршење Христом спасења човека у Цркви
Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 4, година 1995, стр. 9-25.
Извршење Христом спасења човека у Цркви[1]
Човек је, нема сумње, најзагонетније и најтајанственије биће од свих створења Божјих. Међутим, његово биће, иако изаткано од безбројних супротности, представља хармоничну целину. Свети Григорије Богослов, говорећи ο тајанственом јединству човека, познаје га истовремено као „земаљско и небеско, пролазно и бесмртно, видљиво и духовно, између величине и ништавности, једног и истог дух и тело“.