Свесветли празник Богојављења у манастиру преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву прослављен је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму су саслуживали: протојереј Жељко, протосинђел Игњатије, протосинђел Иринеј, јеромонах Јаков и ђакон Горан.
Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, 6/19. јануара, свечано је прослављен у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије је том приликом у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење епархијских клирика: архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија и јерођакона Паладија.
Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Артемије.
Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html)
Трећег дана Божића, 27. децембра/9. јануара, Света Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана. Овај дивни сведок Христов и првомученик свечано је прослављен у катакомби Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г Максим
Бадње вече и Божић свечано су прослављени у свим манастирима епархије у егзилу. У наредном прилогу доносимо фотографије и видео записе са прослава из манастира:
Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.
Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због посебног значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“
Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу.
Драга наша мала и велика децо,
На наш ликовни конкурс са темом „Божићна честитка“ одазвало се много вас. До краја конкурса 25. 12. 2016 год. у редакцију Ђачког кутка стигло је преко педесет радова свих узраста и из свих крајева Србије, што нас је све много обрадовало.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
