ГЛАСНИК КиМ број 115, 25. јун 2002. године
НАСТАВЉА СЕ ЗАТИРАЊЕ ТРАГОВА ХРИШЋАНСКЕ КУЛТУРЕ
Поводом издајничког и оцеубилачког иступања Атанасија Јевтића на лажном сабору на Криту и непримерених речи упућених из манастира Ћелије, Милоје Стевановић, познат као грешни Милоје, нашао је за сходно да именованом упути свој „нови утук“ у форми видео записа. „Утук“ доносимо у наредном прилогу са напоменом да се у њему, поред сведочења других говорника, налази и беседа протојереја-ставрофора Душана Петровића, ректора Карловачке богословије, одржана у трпезарији манастира Шишатовац новембра 2010.
У наредном прилогу доносимо беседу Његовог Преосвештенство Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Артемија, изговорену на Литургији, у недељу, 22. августа/4. септембра, ове године, у манастиру Сабора светих српских Просветитеља у Колумбусу (САД). Свету Литургију је служио настојатељ поменутог манастира протосинђел Дамјан (Ковачевић).
Помаже Бог браћо и сестре!
Много је земаља под Божјим Небом које красе природне лепоте: реке, равнице, брда и планине. Но једна од ретких је наша дивна Србија, украшена поред природних и натприродним лепотама. Јер у њој је свака долина гроб, свако брдо споменик, а свака планина маузолеј неког од наших славних и храбрих предака, знаних и незнаних јунака, који су положили животе бранећи свој кућни праг, чувајући гробове оних пре њих и колевке они после њих, не остављајући олтаре наших светих цркава, штитећи нејач прогоњену и расејавану у мноштво збегова.
Веруйте в Бога, и в Мя веруйте. (Ин. 14: 1) Вселитися Хриcту верою в сердца ваша, в любви вкоренени и основани. (Еф. 3: 17) Какова тьма, и как всюду потребна вера! Единственно она крепка. Святитель Иоанн Златоуст Через святого Иоанна Богослова, апостола и тайновидца, небо заговорило с землею доселе невиданным образом, ибо он стал и остался в веках величайшим благовестником тайн Триединого Бога.
Наше время дошло до небывалой переоценки всех ценностей, и в этом хаосе утеряно и забыто правильное отношение даже к величайшим святыням Православия, в особенности к Священному Преданию. Дело не в том, чтобы кто-то с богословской и научной точки зрения отвергал и отрицал Священное Предание как таковое, но в том, что оно перестало иметь какое бы то ни было значение для нашей практической жизни и работы, что мы, православные