ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

На данашњи дан, 15. јуна 1999. године, у Призрену је, од стране шиптарских терориста, киднапован монах епархије рашко-призренске Харитон (Лукић). Тога дана је највероватније и мученички пострадао. Као сећање на дан његове мученичке кончине и подстицај вернима на усрдну молитву овом предивном мученику Христовом, у наредном прилогу доносимо извод из књиге „Харитон новомученик црноречки„, аутора јеромонаха Наума (Мировића), сада хорепископа хвостанског и барајевског

Ава Јустин је рођен 7. априла/25. марта 1894. године у Врању, од оца Спиридона и мајке Анастасије као Благоје Поповић. Фамилија Поповић је генерацијама била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.

На празник Вазнесења Господњег Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића) и јерођакона Паладија (Матића).

У недељу, 23. маја/5. јуна 2016 године, у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, одржан је четврти Молитвени црквенонародни сабор. Сабор је организовала епархија рашко-призренска у егзилу.

У наредном прилогу доносимо предговор Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија за књигу ПРАВОСЛАВНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ.

Братија је сагласна са мишљењем свештенослужитеља и монаха, који су поднели примедбе и предлоге за исправљање предсаборних докумената.

Богољубиви саборе православних, светосавски народе Божји, Христос воскресе!

На званичном сајту Бугарске патријаршије објављена је Одлука Светог Синода којом се предлаже одлагање Свеправославног сабора, чије је одржавање најављено овог месеца на острву Крит.

На странице наших новина су већ више пута били постављани  материјали о проблему тзв. „Свеправославног сабора“, анализирали су се нацрти докумената на тему његовог дневног реда. У прошлом броју је размотрен документ о изради каталога тема Свеправославног предсабора, који је 1968. године  саставила Комисија при Светом Синоду Руске Православне Цркве, „Процедура признавања статуса црквене аутономије“.

Вратимо се првим пасусима т. 3 ч. 2 Извештаја. Патријарх истиче:

• «Саборне одлуке, које су раније свештенство и народ поштовали као глас Божји («Јер нађе за добро свети Дух и ми» (Дап.15, 28)), део верујућих данас оспорава још пре него што је објављено саопштење.Такође их оспоравају и они од стране «бораца за православље», који називају Сабор «разбојничким» још пре његовог сазивања».

Потрага за међуконфесионалним јединством је објективан солидарни циљ учесника екуменистичког покрета, против учешћа у којем су у свим временима иступали и иступају верна чеда Православне Цркве.

У наредном прилогу доносимо први од три дела веома исцрпног рада неименованог пустињака са абхаских гора о предстојећем «Свеправославном Сабору». У уводном делу, ради појашњења «ауторске анонимности», доносимо «Историју испоснице», састављену од аутора чланка.