Дана, 9. јуна 1999. год. потписан је Војно технички споразум у Куманову. По овом споразуму Војска Југославије и МУП су се обавезали да се безусловно повуку са територије јужне српске покрајине. По Резолуцији 1244 међународне снаге су ушле на територију Косова и Метохије као гарант мира и фактор безбедности српског и осталог неалбанског живља на КиМ.
Савиндан је и ове године свечано прослављен у свим храмовима Епархије у егзилу. Са особитом радошћу Савиндан се прославља у катакомби посвећеној Светом Сави у Жеровници, на Косову и Метохији. Овогодишња прослава Савиндана у Жеровници имала је и додатну ноту радости, коју је донела прва Архијерејска Литургија у скромној манастирској капели.
Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости. Ту светлост је он примио од Сунца Правде – Господа Христа.
У уторак, 26. јануара 2016. године, упокојила се у Господу схиигуманија Анастасија Спасојевић из манастира Светог Николаја у Грабовцу. Мати Анастасија је рођена на Спасовдан 1937. године у Угљевику. У раној младости долази у манастир Нимник, где и прима монашку схиму. Божијим промислом, 1970. године, долази у у манастир посвећен Преносу моштију светог Николаја Мирликијског у Грабовцу, заједно са својом рођеном сестром, монахињом Харитином и Јеромонахом Дамаскином.
На Јовањдан, 7/20. јануара, oве године, на гробљу манастира Св. Јована Крститеља у Љуљацима сахрањени су земни остаци новопредстављеног слуге Божијег протосинђела Јована Милојевића настојатеља катакомбног манастира Св. Архангела Михаила у Нишу.
Молитве за покој душе оца Јована најпре су узнесене од његове братије и верника у нишкој катакомби, где је тело, из нишке болнице, најпре пренесено, на Богојављење, 6/19.
Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, свечано је прослављен у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима.
Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића) и јерођакона Паладија (Матића).
Тело новопочившег протосинђела Јована Милојевића налазиће се у катакомби Светог Архангела Михаила у Нишу на Богојављење, 19. јануара, у периоду од 8:оо–19:00 часова.
Сахрана ће се обавити на Јовањдан, 20. јануара, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.
Заупокојеном Литургијом и опелом новопочившем протосинђелу Јовану, у манастиру Светог Јована Крститеља, началствоваће Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.
Данас, 17. јануара, око 12:30 упокојио се у Господу протосинђел Јован (Милојевић), настојатељ катакомбног манастира Светог Архангела Михаила у Нишу. Отац Јован је пострадао у саобраћајној несрећи недалеко од свог манастира, при повратку са послушања у својој парохији. Информације о заупокојеној литургији и опелу објавићемо накнадно.
У нареднон прилогу доносимо извештај који је Епископ рашко-призренски Г. Артемије упутио СА Синоду за мајски Сабор 2000. године. Извештај говори о епископском раду, тешком стању српског народа и болним приликама на Косову и Метохији у току прве године окупације од стране НАТО трупа (15. мај 1999.
ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
“Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају” (Јован 4:23-24).
Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење 7 свештенослужитеља епархије.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
