Трећи дан Божића, 27. децембар/9. јануар, Света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу помагања сиротиње у Јерусалиму.
Пресвета Богородица је мајка Бога, и отуда мајка свега божанског, свега светог, свега небеског. Она нам је родила Бога као човека, као Богочовека, зато је Она часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима.
Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).
Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.
У наредном прилогу доносимо интервју Епископа рашко-призренског Г. Артемија за дневни лист „Данас“. Интервју је објављен и у листу „Гласник Косова и Метохије“, бр. 4, 24. априла 2000. године.
У наредним редовима доносимо распоред богослужења за Божићне празнике у храмовима Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу.
У прилогу су наведене катакомбе у којима ће служити Епископ Артемије. У осталим катакомбама служиће се у обичајено време у складу са доле наведеним распоредом.
Свака недеља је благовест о Васкрсењу Господа Исуса Христа, због чега је свака недеља мали Васкрс. Прошле недеље, 14/27. децембра (Материце), поред Васкрсења Господњег, Света Црква је прослављала и Свете Праоце Христове по телу, чиме је започела богослужбену припрему својих чеда за сусрет са Богомладенцем Христом у Витлејемској пећини.
Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. У црквеним књигама се назива и „Мала Пасха“, а свети Јован Златоусти га назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства.
Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив „Крсна слава“ или „Крсно име“. Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“.
У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско- метохијског Г. Артемија на научном скупу одржаном у Солуну од 20 – 24. септембра 2004. године, под називом „Екуменизам – настанак, очекивања, негирања“.
У Недељу 28. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
