Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.
Недеља Светих Праотаца у манастиру Свeтог Великомученика Георгија у Републици Српској
Свака недеља је благовест о Васкрсењу Господа Исуса Христа, због чега је свака недеља мали Васкрс. Прошле недеље, 14/27. децембра (Материце), поред Васкрсења Господњег, Света Црква је прослављала и Свете Праоце Христове по телу, чиме је започела богослужбену припрему својих чеда за сусрет са Богомладенцем Христом у Витлејемској пећини.
Недеља Светих Праотаца у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици
Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. У црквеним књигама се назива и „Мала Пасха“, а свети Јован Златоусти га назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства.
Свечана прослава Никољдана у манастиру Св. Николаја у Лозници код Чачка
Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив „Крсна слава“ или „Крсно име“. Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“.
Подсећање: Ставови државе Србије, Епископа Артемија, свештенства и монаштва ЕРП поводом потписивања „Меморандума о обнови објеката СПЦ“, марта 2005.
Наредним прилогом подсећамо посетиоце сајта на Саопштења за јавност: Радне група за обнову и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији, Епископа Артемија, свештенства и монаштва епархије рашко-призренске, поводом потписивања „Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве“, од стране Његове Светости Патријарха српског Г.