ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Сагласно одлуци Епархијског савета епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу од 23. јуна 2015. године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, извршено је, 29. августа текуће године, наречење, а сутрадан и хиротонија архимандрита Максима (Новаковића), настојатеља манастира Свете Тројице у Кули, за хорепископа новобрдског и панонског.

Чедо моје, пријатељство према свету, непријатељство је према Богу. Ако љубиш Бога и желиш да Му служиш потпуно и делатно, заборави на световне бриге  и беживотна здања великог града, и дођи у љубљене и жељене скиније Господње, где ћеш изучавати науку над наукама, тј. уметност побеђивања света, ђавола и самога себе.

У недељу 12. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслужење 5 свештенослужитеља епархије.

Светли празник Преображења Господњег свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. Централна прослава овог великог Господњег празника у епархији традиционално се обавља на новом српском Тавору – Преображењском манастиру у Леушићу, на планини Рајац.

Многи православни манастири и храмови широм васељене посвећени су Светом првомученику и архиђакону Стефану. Један од најлепших храмова епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу посвећен је управо овом дивном угоднику Божијем. Налази се на брдашцу изнад Ариља а освећује и краси од 2013. године истоимени мушки манастир, дат нашем народу у ово претешко време најезде духовних разбојника (читај екумениста), као високи бедем и штит.

Милошћу Божијом и добротом многих српских домаћина број катакомби у епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу достигао је цифру око 30. Оснивање нових катакомби је било омогућено умножењем монашког стада, порастом броја верника у епархији, и изненађујуће великим приливом нових искушеника по катакомбама. Чињеница да су многе богољубиве душе заобишле бројне царске лавре по земљи Србији, и дошле у наше скромне катакомбе, сведочи истину да наш крстоносни народ поседује једно посебно „српско чуло“ које препознаје Истину=Господа Христа=Правоверје.

Савремена епоха је надахнута и заквашена тзв. „Философијом симулације“, чија је суштинска потка појам звани „релативизам“ и она убира своје антихришћанске плодове у виду својих присталица, чак и у редовима високог клира Српске православне цркве. Сходно овој философији, као пропасти и коначног „краја друштва“ (по оценама многих савремених философа, социолога и антрополога) и крајњег стадијума западњачког нихилизма у коме се Запад дави вековима, симулација и привид представљају основу живота савременог човека.

Скит Покрова Пресвете Богородице у Кривој реци (код Горњег Милановца)

Испуњавају се пророчке речи по којима ће
„Пустиња процветати као крин“.
(Ис. 35, 1).

Катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице у селу Прањани (код Равне Горе)

Када из Чачка кренете према Гојној Гори после петнаест километара долазите до прелепог српског планинског села Прањани. Катрићи су засеок овога села кога, у наше време, освећује и додатно краси нови духовни бисер нашег народа – катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице.

Зато, ако ово сачувате, бићете блажени ви
који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти.
Свети Сава, Беседа о правој вери

Страшна је актуелна појава распадања српског националног бића у државном и политичком смислу, под ударом нечастивих сила и слугу истих. Оно што је од овога ипак страшније, јесте удар на саму душу нашег народа, тј.

Страх животу каља образ често. –
Јунаштво је цар зла свакојега.

Горски Вијенац
„О јунаштву хоћу да вам говорим, драга браћо. Ако игде приличи говорити о јунаштву, приличи то у месту, где је живео Карађорђе. И ако је икад у Србији после Карађорђа било време говорити о јунаштву, то је време данас.“

Гора Кармил, била је главно место служења лажном богу Ваалу у време старозаветно у Израиљском царству. После три ипо године од почетка суше, када је небо по молитви св. пророка Илије било над Израиљем затворено, пророк Илија је призвао цара израиљског Ахава, народ и жречеве лажног бога Ваала на гори Кармил.