ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело свога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град.

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин.

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена?

Милост Божија спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вjepe није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, по благослову надлежног архијереја, Епископа Артемија, организује 1. јуна 2014. године црквенонародно молитвено саборовање, у манастиру Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, у Лозници код Чачка.

У молитвеној и братољубивој нади да ће Вас Дух Свети покренути да својим присуством увеличате наше светосавско, молитвено и богомољачко саборовоање, свом душом се радујемо сусрету са Вама.

Данас празнујемо велико светило Цркве Христове, Светог Владику Николаја Охридског и Жичког.

Свети владика Николај је рођен 23. децембра 1880. године. Родио се у селу Лелићу, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, били су прости земљорадници и побожни хришћани, нарочито мајка.

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу.

На Томину недељу, 27. априла текуће године, у 14:45, у 85. години живота, упокојио се у Господу монах Антоније (Маринковић), сабрат манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Монах Антоније је рођен 1. маја 1928. године у селу Лесковику код Ниша, од оца Гмитра и мајке Лепосаве.

Упокојио се у Господу монах Антоније. Сахрана земних остатака оца Антонија  обављена је у понедељак 28.04. 2014 године у Љуљацима у 14:00 часова. Вјечнаја памјат!

Јудејци су покушали да светлост Христовог Васкрсења замагле маглом лажи: „Украли су га ученици“. Међутим, ту нискост је било лако савладати, и истина је победила. Ипак, ни после тога времена враг не престаје са покушајима да замагли сунце Васкрсења. Ни то не треба да нас смућује!

„Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим?

„Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују.