„Много је званих, али је мало изабраних (Лк. 12, 24). Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу!
Разговор-Интервју са Владиком Артемијем за шпанску телевизију
Недавно је Епископ Артемије дао интервју за шпанску телевизију, која припрема документарну емисију о Косову и Метохији, барикадама, резолуцији 1244, погрому и другим актуелним темема везаним за јужну српску покрајину.
Даље у прилогу можете погледати немонтиран материјал који је снимљен за потребе документарне емисије.
Недеља двадесет и седма по Духовдану у Нишу
„На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова.
Нова година – искривљен смисао и значај
Понављамо текст од пре годину дана о „прослављању Нове године“.
Уредништво
На адресу Редакције претходних дана стигло је доста честитки којима нам читаоци честитају срећне „Новогодишње и Божићне“ празнике. Није недостајало ни оних који су честитали срећну „Нову 2012. годину, Божић и Српску Нову годину“!
Интервју Епископа Артемија за лист Дневник из Скопља
У прилогу доносимо Интервју који је Владика Артемије дао листу „Дневник“ из Скопља. Интервју је радио Бранко Горгевски.
Питање: Ових дана је подигнута оптужница против Вас, због наводно преплаћене санације манастира на Косову за један милион евра. Шта је истина у вези са тиме што се дешавало пре четири године.
Недеља двадесет и четврта по Духовдану у Љуљацима
„Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње.
Свети краљ Стефан Дечански у Ариљу
„Ако је икад седео на престолу земаљскога царства цар светитељ, то је био свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су Словене иначе сматрали варварима, дивили су се красоти душе св. Стефана као једном најређем чуду тога времена. Када цар Кантакузен посла к Милутину неким државним послом игумана манастира Пантократорова, између осталога упита краљ Милутин и о своме сину Стефану.
Аранђеловдан у Нишу
„Свeти Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божији били су празновани од људи још из дубоке старине. Но, то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света.