ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

„Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.

„Марија је добар део изабрала (Лк. 10, 42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у своје руке примио њену душу. Тога су се удостојили и многи свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део.

„Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце и зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом.

„Тешко је богатоме ући у Царство небеско (Мт. 19, 23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема.

„Кад је сав ум у Богу, човек потпуно заборавља свет“
Старац Силуан.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзили, извршио је чин освећења испонице у којој ће од сада да обитава монах Рафаило, три километра од манастира Светог Николе у Лозници.

Испосница има посебан начин живота, а оцу Рафаилу је уручен Типик.

„Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24, 42). Када би се ово схватило, грешника уопште не би било. Међутим, не схвата се, премда свако зна да се ради о несумњивој истини. Ни подвижници, чак ни они најстрожи, нису били у стању да се стално ceћajy те истине.

Небројено је много примера суноврата папистичког клира, и резултата њихових литургијских реформи и посветовњачења.

Посматрано само кроз призму појединих видео записа који се налазе на инернету, може се стећи довољно упечатљива слика о томе колика је провалија која дели Православне од Паписта.

У светлу предстојећих манифестација у Нишу, поводом прославе 1700 година Миланског едикта, које су планиране за 20-21.

У наставку доносимо још неколико видео прилога са којих се може видети колики је степен посветовњачења које је захватило Папизам.

На овим видео прилозима могу се видети папски монаси и монахиње, фрањевци, како изводе световне песме и игре.

Тако се могу видети како на празнику младости изводе песму Waka Waka, која је била и званична песма Мундијала у Јужној Африци 2010.

Манастир Светог Стефана са Метеора дао је отворену подршку Митрополиту Пирејском и изразио духовну радост и задовољство због његовог храброг и историјског потеза, којим је у обимном обраћању Патријарху Васељенском Вартоломеју тражио, између осталог, сазивање свеправославног Сабора у циљу осуде јереси Екуменизма.

Приближавају се дани прославе 1700 година од доношења Миланског Едикта, чији ће центар бити Ниш.

Врло вешто су ове манифестације подељене у две целине, те ће у првом делу (20-21. септембар) главну ролу имати Паписти, а петнаестак дана касније Православни. Нема сумње међутим да ће и приликом једних и других  манифестација бити забележено обострано присуство.

„А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт. 17, 21). Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен.

Где нас воде пионири Литургијских Реформи, и где ћемо са њима завршити? Носиоци Литургијских и богослужбених реформи у Српској Цркви (А. Јевтић и др) нису аутохтони, свакако, нити оригинални (као ни у било чему другом), него само следе већ утврђене и донете обрасце. А обрасци, инспиратори и промотери литургијских реформи првобитно су паписти, код којих и у овом случају дотични одлазе по идеје.