„Свeти Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божији били су празновани од људи још из дубоке старине. Но, то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света.
„Под трњем које угушује реч Божанске истине, осим богатства, сласти и животних брига (Лк. 8, 14), у наше време треба разумети и разна лажна учења која шире научници који су изгубили истину и залутали са њеног пута. Таква учења су се код нас врло раширила: једна гласно и отворено иду против истине; друга исто потајно наговештавају појмовима који су схватљиви само онима којима су упућени.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Артемије, дао је Интервју за Ин телевизију из Бијељине.
Аутор и водитељ интервјуа је Милан Митровић.
Даље у прилогу можете погледати снимак интервјуа.
„Између многобројних чудеса светог Георгија прича се једно овако: на острву Митилени беше црква св. Георгија великомученика и победоносца. Житељи целог тог острва стицаху се тој цркви о годишњем празнику свечевоме. Сазнавши за ово Сарацени са Крита, ударе једне године о празнику на то острво, те поплене и поробе, па се врате на Крит.
„Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божијом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.
За 800 година, колико је у поседу српског народа ЧУДОТВОРНА ИКОНА БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ, иконописано је, украшено златом, сребром и полудрагим камењем само неколико икона Богородице Тројеручице оригиналних димензија.
Управо једна таква икона, освештана у манастиру Хиландару, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г.Г.
„Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.
„Свети Димитрије био је за живота војвода Солунски, и остао је то по смрти. Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великих беда. Он заштићава град, отклања невоље, одбија завојеваче, и помаже свакоме ко његово име призове. Ево једног дивног случаја његове необичне помоћи људима у беди.
„Темељна, изворна заповест јесте – љубити. Мала реч, али изражава свеобухватан чин. Лако је рећи – љуби, али није лако достићи до потребне мере љубави. Није сасвим јасно ни како је постићи. Због тога Спаситељ ову заповест окружује другим објашњавајућим правилима: Љуби, као самог себе; како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.
„Нека тебе прогањају (јереју Божији), али ти не прогањај. Нека тебе распињу, ти не распињи. Нека тебе вређају, ти не вређај. Нека тебе клеветају, ти не клевећи. Буди скроман и не буди ревностан у злу.“ Свети Исак Сирин.
„Ова cлавна cветитељка беше cрпcкога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турcки Бојадоc, између Силимврије и Цариграда. Родитељи cв. Петке беху имућни и побожни хришћани, и оcим Петке имађаху и једнога cина, Јевтимија, који cе за живота родитеља замонаши, и доцније поcта знаменити епиcкоп Мадитcки.
„И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
