ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

„Марија је добар део изабрала (Лк. 10, 42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у своје руке примио њену душу. Тога су се удостојили и многи свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део.

„Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце и зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом.

„Тешко је богатоме ући у Царство небеско (Мт. 19, 23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема.

„Кад је сав ум у Богу, човек потпуно заборавља свет“
Старац Силуан.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзили, извршио је чин освећења испонице у којој ће од сада да обитава монах Рафаило, три километра од манастира Светог Николе у Лозници.

Испосница има посебан начин живота, а оцу Рафаилу је уручен Типик.

„Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24, 42). Када би се ово схватило, грешника уопште не би било. Међутим, не схвата се, премда свако зна да се ради о несумњивој истини. Ни подвижници, чак ни они најстрожи, нису били у стању да се стално ceћajy те истине.

Небројено је много примера суноврата папистичког клира, и резултата њихових литургијских реформи и посветовњачења.

Посматрано само кроз призму појединих видео записа који се налазе на инернету, може се стећи довољно упечатљива слика о томе колика је провалија која дели Православне од Паписта.

У светлу предстојећих манифестација у Нишу, поводом прославе 1700 година Миланског едикта, које су планиране за 20-21.

У наставку доносимо још неколико видео прилога са којих се може видети колики је степен посветовњачења које је захватило Папизам.

На овим видео прилозима могу се видети папски монаси и монахиње, фрањевци, како изводе световне песме и игре.

Тако се могу видети како на празнику младости изводе песму Waka Waka, која је била и званична песма Мундијала у Јужној Африци 2010.

Манастир Светог Стефана са Метеора дао је отворену подршку Митрополиту Пирејском и изразио духовну радост и задовољство због његовог храброг и историјског потеза, којим је у обимном обраћању Патријарху Васељенском Вартоломеју тражио, између осталог, сазивање свеправославног Сабора у циљу осуде јереси Екуменизма.

Приближавају се дани прославе 1700 година од доношења Миланског Едикта, чији ће центар бити Ниш.

Врло вешто су ове манифестације подељене у две целине, те ће у првом делу (20-21. септембар) главну ролу имати Паписти, а петнаестак дана касније Православни. Нема сумње међутим да ће и приликом једних и других  манифестација бити забележено обострано присуство.

„А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт. 17, 21). Ако се овај род изгони молитвом и постом другог лица, утолико више ће бити немоћан да уђе у оног који сам упражњава молитву и пост. Ето ограде! Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен.

Где нас воде пионири Литургијских Реформи, и где ћемо са њима завршити? Носиоци Литургијских и богослужбених реформи у Српској Цркви (А. Јевтић и др) нису аутохтони, свакако, нити оригинални (као ни у било чему другом), него само следе већ утврђене и донете обрасце. А обрасци, инспиратори и промотери литургијских реформи првобитно су паписти, код којих и у овом случају дотични одлазе по идеје.

Приликом недавне посете Папе Бразилу, камера је забележила папистичке „епископе“ и кардинале како увежбавају плес којим ће поздравити свог Понтифекса.

Многи коментари овде нису потребни, сваком нормалном човеку биће јасно о чему се ту ради. Колики је степен посветовњачења и изопачења тог јеретичког друштва које ужива да себе назива Римокатоличка црква.