„Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.
Свештенству, монаштву и верним чедима Епархије
Рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ
Радосни поздрав
Срећна Вам слава – Свети Отац Сава
Веома се радујем, децо наша духовна, да смо се данас на овај велики празник у овако великом броју окупили у нашим скромним катакомбама и у нашим школама, тим домовима просвете, да бисмо заједнички прославили „школску славу“ – Светитеља Саву.
б) Зашто је Српска Црква променила курс? Шта се променило у Папизму и Протестантизму?
Српска Црква је нажалост, из разлога познатих Господу, последњих година напустила отачки курс светог Јустина, тако да се свако може запитати каквог смисла има његово поштовање као Светитеља, када се не следи његов пример и његово учење, пошто већ сви знамо и проповедамо да је „поштовање Светитеља заправо подражавање Светитеља“.
1. Српска Црква дијахронијски је антипапска
Српска Православна Црква вековима је имала чврст и непоколебљив антипапистички став, као уосталом и цела Православна Католичанска Црква, која је, насупрот мишљењу неуких или активистичких екуменистичких богослова, и саборно, али и сагласним мишљењем Светих Отаца, осудила Папизам као јерес.
„Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божијој, и телом и душом. И воља Божија вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад, ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења.
„Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан“. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј.
„Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.
„Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.
„Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену.
„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога“ (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Дјеви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус“ (Лк 1, 18 и 31).
„Јосиф муж праведан…
учини како му заповједи ангел Господњи“
(Матеј 1, 19, 24)
Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Дјеве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати.
Притиском на доњи линк можете преузети часопис Православни Глас посвећен 100-годишњици Кумановске битке и ослобођења од Турака.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
