Одајући пошту ослободиоцима Србије и осветницима Косова Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, Г. др Артемије обишао је спомен-костурницу на брду Зебрњаку.
Брдо Зебрњак је највиша тачка кумановског бојишта. Кумановска битка, која се испоставила и као одлучујућа битка десила се само пар дана након што је Србија објавила рат Османлијском царству.
Кривоумна обмана модерног света свим средствима принуде изнуђује од светског људског фонда помиреност са животарењем физичким животом тела које однесе коначну победу над духом. Бројчана превласт плиткоумног потрошача, кривоумног интелектуалног егоисте и осталих подврста људских бескичмењака даје одрешене руке јавним и тајним контролорима људског стада. Појавни свет кулиса даноноћне друштвене маскараде служи као непрозирни параван иза кога не продире радознали поглед непосвећене руље.
„Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве.
Пагани су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било веома распрострањено за време светих апостола.
„Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио.
Ових дана се навршило тачно 100 година од славне Кумановске битке тог симбола ослобођења Србије од Турске власти. Победом код Куманова Српска војска је задала коначни ударац у сламању петвековне Турске владавине а ослобођење Старе Србије је постало питање дана. Тих дана, пре почетка Првог балканског рата, у Србији се десило оно што се у Срба ретко догађа, једно општенародно јединство: власти, цркве, народа, и они од пера и они које је хранила мотика сви су брујали само једну реч која им је овладала и срцем и умом – КОСОВО.
„Рече Господ: човек неки беше богат, који се облачаше у скерлет и свилу, и весељаше се сваки дан сјајно. А бејаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; но и пси долажаху и лизаху гној његов.
„Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св.
„Изиђе сејач да сеје семе своје. Колико прост толико и свечан почетак! То јест: дође време сејању, мразеви и снегови су приготовили земљу, орачи су узорали, пролеће је наступило, и – сејач изиђе да сеје. Изиђе сејач из дома свога, на њиву своју, да сеје семе своје – не туђе но своје.
Попут лопова или некога са злом намером, под окриљем ноћи између 24. и 25. октобра, „храбри ревнитељи“ су по ко зна који пут оштетили путоказе Светосавске Катакомбе у Жеровници.
Који је то степен мржње, према прогнанима из Рашко-Призренске епархије, да може толико да помрачи ум да би се дрзнуо да црним спрејем префарба име Светога Саве?
„Христос је дошао да растера један прастари страх људи, но и да донесе један нови страх за оне који греше. Стари страх људи јесте страх од телесне смрти; нови страх треба да буде страх од душевне смрти; и овај страх Христос је обновио и појачао. У страху од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ; утврђују се у овоме свету, шире се у овоме свету; грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији.
„Свети Апостол Тома беше један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
Време као незаустављиви и немилосрдни судија самим својим протоком оставља дубоке трагове. Трагове које чак ни оно само не може избрисати. Трагове које морамо читати, разумети и из њих поуке стицати.
Двадесети век је век ослобођења и век Распећа СРБскога народа. Век СРБског духовног ваздизања и васкресења и век суноврата и духовног потонућа.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
