ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Мноштво верног народа из Ужица, Бања Луке, Пожеге, Чачка и многих других места окупило се у Недељу у манастиру Ново Вазнесење код мати Јелене, да присуствује Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, Варсануфија, Доситеја, Иринеја, јерођакона Дамјана и свештеника Слободана.

Ко хоће са Христом у Рај, тај мора са Христом и на Голготу. Без искушења нема спасења.

То нам сведочи отац Небојша својим примером и животом. Од одбране Православља у Венчанима, до служења у својој кући у Драгобраћи, отац Небојша је пролазио кроз многа искушења.

За Васкрс 2011.

„Једнога дана, треће године своје проповеди на земљи, Исус поведе Апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег.

Највероватније током ноћи, уочи Преображења Господњег, непознати починиоци су ишчупали знак, који је водио ка светосавској Катакомби у Жеровници а који је два пута претходних дана био оштећен.

После другог оштећења, братство је исправило знак али то није трајало ни пар дана. 

Мржња и ненавист према нашој епархији у егзилу је видљива на много места и на много начина.

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина. Са својим мужем делила је сву горчину његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији.

Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу.

У суботу 11. августа, под окриљем ноћи, непознати вандали су искривили знак поред пута, који води ка светосавској Катакомби у Жеровници, на северу Косова и Метохије.

Овај знак са натписом најсветијег и најмилијег србског имена је грубо оштећен, као што се види на сликама.

О степену мржње која се и даље излива на нашу епархију и монаштво, сведочи сама чињеница да ни име Светога оца нашега Саве није било довољно да спречи ово злодело.

„Пошто је добио сагласност Господњу, свети апостол Петар је изашао из лађе и пошао по води. Међутим, убрзо се уплашио и почео да тоне (Мт.14,28-30). Решење на тако необично дело, уз наду на Господа, није представљало ништа што би изазвало прекор, иначе му Господ не би дозволио сличан подухват.

„Свему има време, има време кад се воли, време кад се оставља вољење, време миру и време рату“…

Овим скраћеним цитатом из Књиге Проповедника покушаћу да сагледам светски глобалистички процес који се захуктава и руши све пред собом у ово време садашње, на овом нашем, домаћем терену.

Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божије око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Уплашен таквим виђењем, Савах оде у Јерусалим и исприча свештеницима о виђењу. Тада један од њих, муж прозорљив, рече Саваху: „Не бој се, човече, тог виђења о детету твом, већ знај да ће то дете бити обиталиште светлости благодати Божије; реч његова бића као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу, и он ће судити Израиљу мачем и огњем“.

На празник Свете Великомученице Марине, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије освештао је звоно у маленој Катакомби у Дудовцу, где живе две монахиње, мајка и ћерка, мати Антуса и монахиња Олимпијада.

У недељу 5. Августа ове године служиће се прва литургија у новооснованој катакомби Светога Духа у Кули.

Света литургија ће почети у 9 часова.

До катакомбе се стиже тако што са пута Кула – Оџаци треба скренути одмах после пруге десно на макадамски пут, други салаш лево, број 129.

У време иконоборачке јереси у осмом веку, један од њених највећих противника је био Свети Јован Дамаскин.

Зато што је писао и борио се против иконоборства, одсечена му је десна рука. Држећи одсечену у здравој руци, Свети Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом Пресвете Богородице да му исцели руку, како би наставио да пише о поштовању светих икона.