На празник Светог Николаја Орхидског и Жичког Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у Драгобраћи код оца Небојше. Капела у Драгобраћи је посвећена Светом Владици Николају, па је отац Небојша домаћин славе припремио славски колач и жито.
Предраг Лепетић: Против народа и државе (2)
4. „Технички преговори“ и сукцесија
Технички преговори су настали као резултат прећутне сагласности Београда да је коначни статус Косова решен и да се ради „бољег живота свих становника“ треба договорити и реализовати Ахтисаријев план који предвиђа специјални статус српских енклава и културних и верских објеката који се са режимске стране уобличио и јавно објавио кроз компатибилни „План од 4 тачке“ Б.
Емисија „Православље данас“ о Косову
У 113. емисији „Православље данас“ и наставку мини серијала о Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском у Егзилу Г.Г Артемију, под насловом „На путевима Господњим“, тема је Косово и Метохија.
Водитељ ТВ Дуга Ђорђе Таракчија поменуо је да је емисија изазвала велико интересовање и небројене реакције.
Антипасха – Томина недеља у Врњачкој Бањи
У капели посвећеној Светом Апостолу Томи у Врњачкој Бањи, служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање више свештеномонаха и свештенођакона.
Капела је била препуна, па је доста верника стајало напољу. Ова недеља посвећена је Светом Апостолу Томи и његовом дотицању рана Христових.
В. Клефтакис: Дијаспора, језик, писмо… и још понешто
У последње време, а нарочито у вези са предстојећим изборима, актуелизовано је старо питање веза дијаспоре са Србијом, као и остварења политичких и имовинских права српске дијаспоре. Од стране државе, изражава се жеља за повећањем новчаних доприноса дијаспоре Србији (који ни сада нису били мали – али то су, углавном, новчане дознаке сродницима).
Његош и Ловћен
(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)
Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:
„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!