ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Сведочанство Митрополита Лемеског г.г. Атанасија о Старцу Пајсију

Посетио сам старца септембра 1977, био је понедељак, уочи Воздвижења Часног Крста. Закуцао сам на врата веома рано изјутра, Старац ми је отворио. Био је веома радостан и расположен. „А, лепо је да си стигао ђаконе“, рече, „сутра је празник.

Митрополит Пирејски Серафим, на светој Архијерејској Литургији у Недељу Православља, у Катедралном храму Свете Тројице, одликовао је Златним Крстом Светог Спиридона оне који се сматрају вођама анти-екуменистичке борбе у Православљу данас – Протопрезвитера Теодора Зисиса и Протопрезвитера Георгија Металиноса. Уз њих  одликован је и председник Православног удружења Козма Фламијатски г-дин Лаврентије De Georgio.

Трећа недеља Великог поста, Крстопоклона, посвећена је часном и животворном Крсту Господњем.

И у ову недељу служена је света Архијерејска Литургија у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима, којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије, уз саслужење десетак свештенослужитеља епархије у егзилу.

Са великим успехом одржан је Симпозијум, чији је организатор Митрополија Пирејска, о Пост-отачкој јереси. У препуној сали око 2000 присутних, који су у Атину ради Симпозијума организовано пристизали из свих крајева Грчке, са пажњом је пратило излагања, у којима су предавачи износили ставове и аргументе у вези са „новом“ Пост-отачком теологијом.

Иако у условима прогонства и егзила Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставила је са издавањем свог званичног гласила, часописа „Свети Кнез Лазар.“ Први број овог часописа након прогонства епископа Артемија и његовог монаштва са простора његове Епархије, издат је о Васкрсу 2011. као двоброј, 1. и 2.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О КРСТУ И СПАСЕЊУ ДУШЕ

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи.

У другу недељу Великог Поста, која се зове и Пачиста с обзиром да следује после Чисте, Епископ Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву крај Београда.

И ове недеље, као и претходних празничних дана, окупио се велики број верника да молитвено прослави данашњи празник.

„На Мрзана кућа остана“, каже једна народна изрека. А ти Мрзани, то су они не баш важећи на мерилима света, мало цењени а више подцењени и у породици и у друштву. Мрзани у себи носе неки печат који им никако не дозвољава да постану мрзитељи. Неретко а често и увек у преломним и пресудним данима и годинама, кад се све узбурка, кад редовно стање бива доведено у питање ванредним захтевима времена, ти Мрзани знају да од својих омражених тела направе непремостиви бедем на очувању породичног лепог имена или националне традиције и вере, тих за човека и народ вечних вредности.

Прва недеља Великог Поста, Чиста или Недеља Православља и ове године, 4. марта, торжествено је прослављена у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије уз саслуживање десетак свештенослужитеља и присуство монаштва и великог броја верника, који су се сабрали тога јутра у овој светињи да прославе велики празник.

Закључке са Симпозијума о Пост-отачкој јереси, недавно одржаног под окриљем Митрополије Пирејске, доносимо у наставку.

Уредништво

Нови, за грчку јавност, термин постотачка или контекстуална теологија позајмљен је од Протестантизма, где се користи већ више од четрдесет година, да би изразио, сагласно њима, потребу да се тежиште пренесе на сведочење „цркава“ у вези социјалних питања а не питања вере, јер „догмати раздвајају“.

У Теодорову суботу 3. марта текуће године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење десетак свештенослужитеља.

Велики број присутних верника, уз присуство монаштва епархије рашко-призренске у егзилу, је и овог празника улепшао велико молитвено сабрање, од којих се немали број верника на крају свете Литургије причестио Богоносним и Животворним Христовим Тајнама.

Бог ме воли непролазно! Спознање ове истине човеку даје крила, одрешује га с ланца зависности од света и ослобађа га за живот у Христовој слободи. До ове спознаје стиже се мукотрпним путем страдања, неразумевања, прогона, подсмеха, чак и светске лудости, поприлично високом ценом за сваког човека.