Јасно је да је Човек године 2007. Владимир Путин, председник Републике Русије. Ипак, морамо се потсетити да нико не постаје значајан само на основу постојања. Иако су тзв. краљевске личности и савремене звезде естраде покушале да убеде саме себе и свет у то (понекад чак и успешно), ипак су само дела људска то што преображава човека у ону задивљујућу особу чије именовање тако знатижељно очекујемо крајем сваке календарске године.
Предраг Остојић: О промени назива једне улице
Други светски рат је неком „Велики отаџбински“, а неком историјска трагедија
Сваку част одајући светом Цару Николају другом Романову и свој царској Русији, садашњој Руској Федерацији, председнику Медведеву и премијеру Путину, амбасадору Конузину, браћи Русима – целом руском честитом народу, али не и безбожницима и злочинцима којих као кукоља увек свуда има, ипак осећамо дужност разјаснити природу два различита гледишта, руско и српско, на догађаје везане за Други светски рат.
Никола Т: Колико кошта ћирилица?
Како је најстарији лист сахранио најстарије писмо на Балкану
Част Јавном медијском сервису европске Србије, али већ смо навикли на то да се српски медији, издавачи, компаније и рекламне агенције сете ћирилице само када о Божићу и Васкрсу на ТВ џинглове, огласе у новинама и празничне честитке треба написати „Христос се роди/васкрсе“, а у свим осталим ситуацијама исту користе скоро искључиво као средство исмевања балканског примитивизма, простаклука и нешколованости.
Рајица М: Лијепа европска а наша идолопоклоничка
Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.
Живко Ковановић: Ново Богословље и Зли разговори
У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.
У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):
Рајица М: Разбијачима режимског мрака
Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.