Поштовани оци, браћо и сестре у Христу и уредници,
Помаже Бог
{gall width=180 height=124}slicice/barricade.jpg{/gall}
Кад су дошли по Крајину, нисам се бунио.
Кад су дошли по Босну, нисам се бунио.
Кад су дошли по Косово, нисам се бунио.
Кад су дошли по Шумадију,
није преостало никога да се побуни.
(Са једног београдског графита)
Готово да је немогуће писати о једној врућој теми, о нечему што се ових дана на Косову и око Косова пред нама одиграва, а не подсетити се да смо тачно пре две године на овим странама писали о једној другој врућој теми; о догађањима у епархији Рашко-призренској, односно о тзв.
Митрополија Пирејска организује 15. фебруара једнодневни богословски Симпозијум под називом: Отачко богословље и пост-отачка јерес.
Повод за организовање Симпозијума је, као што се да наслутити из самога наслова, појава новог јеретичког правца у богословљу, названог Пост-отачко богословље. Извор ширења овога новог учења, које се с правом назива јерес, јесте Академија Богословских Студија (АБС) у Волосу, Грчка.
Јасно је да је Човек године 2007. Владимир Путин, председник Републике Русије. Ипак, морамо се потсетити да нико не постаје значајан само на основу постојања. Иако су тзв. краљевске личности и савремене звезде естраде покушале да убеде саме себе и свет у то (понекад чак и успешно), ипак су само дела људска то што преображава човека у ону задивљујућу особу чије именовање тако знатижељно очекујемо крајем сваке календарске године.
Други светски рат је неком „Велики отаџбински“, а неком историјска трагедија
Сваку част одајући светом Цару Николају другом Романову и свој царској Русији, садашњој Руској Федерацији, председнику Медведеву и премијеру Путину, амбасадору Конузину, браћи Русима – целом руском честитом народу, али не и безбожницима и злочинцима којих као кукоља увек свуда има, ипак осећамо дужност разјаснити природу два различита гледишта, руско и српско, на догађаје везане за Други светски рат.
Како је најстарији лист сахранио најстарије писмо на Балкану
Част Јавном медијском сервису европске Србије, али већ смо навикли на то да се српски медији, издавачи, компаније и рекламне агенције сете ћирилице само када о Божићу и Васкрсу на ТВ џинглове, огласе у новинама и празничне честитке треба написати „Христос се роди/васкрсе“, а у свим осталим ситуацијама исту користе скоро искључиво као средство исмевања балканског примитивизма, простаклука и нешколованости.
Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.