На други дан Божића, када света Црква слави Посредницу најчудеснијег оваплоћења и очовечења Бога Логоса, а тиме и спасења рода људскога, на Сабор Пресвете Богородице, на обронцима планине Рајац на новооснованом духовном огњишту, у манастиру светог Преображења, радост овог празника и уопште божићна радост је удвостручена.
Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.
Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака.
Нису непознате везе које Светогорци имају са манастиром Бозе (Bose) у Италији. О томе постоје подаци на њиховој интернет презентацији.
Бозе је манастир на северу Италије, мешовити (мушко-женски) и међуконфесионални (римокатоличко-православни), чији је игуман Enzo Bianchi. Манастир је основан 1965. а данас има око 80 припадника, монаха и монахиња, који потичу из седам различитих нација.
„Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу.
Увод
Ако би се један универзитетски образован грађанин Србије, који је неким чудом заспао почетком 1912. године, као српска верзија Рип ван Винкла[1] (посрбимо му име – нека буде у скоро дословном преводу: Родољуб Пужић), и пробудио се – не после 20 година као Рип, него после 100 година – у 2012-ој години, имао би и чему да се у Србији начуди.
Прошле године обављена је хиротонија новог Епископа Цариградске Патријаршије Елпидофора, са титулом пруски. Пруса је град у Витинији, у подножју планине Олимпа, недалеко од Цариграда, са азијске стране. Наравно да тамо данас нема православних верника, нема свештеника нити појца у црквама. То је још један Епископ Цариградске Патријаршије без своје пастве.
Недавно је Теолошки Факултет Универзитета у Солуну издао Саопштење којим демантује да је Богословски одсек овог Факултета доделио Папи Бенедикту златну медаљу.
Факултет наводи да се тај чин дугује групи студената постдипломаца, који су приступили уручењу ове медаље без знања Теолошког Факултета.
Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.
Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости.
А Р Т Е М И Ј Е
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
У Е Г З И Л У
Свему свештенству, монаштву и свима правоверним
Синовима и кћерима
Сверадосни хришћански поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
На адресу Редакције претходних дана стигло је доста честитки којима нам читаоци честитају срећне „Новогодишње и Божићне“ празнике. Није недостајало ни оних који су честитали срећну „Нову 2012. годину, Божић и Српску Нову годину“!
Та пракса приметна је и не мало распротрањена у српском народу данас.
У дведесетдевету недељу по Духовдану Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Претече, у Љуљацима, уз саслуживање клирика наше Епархије.
Недеља пред Божић, као рујна зора пред свануће ведрога дана, најављује Сунце Правде – Господа Христа. Унапред се радујемо томе дочеку најдражег госта, јер нама долази у походе Богомладенац Христос као „Отроча младо“. Вршимо последње припреме, вршимо смотру над собом и душом својом. Да ли смо Му достојан дочек и смештај припремили?
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
