Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Шеснаеста недеља по Духовдану у Љуљацима

У шеснаесту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована претече у Љуљацима. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије у егзилу.

Писмо Синоду – Осврт на Орден Министру Полиције

На данашњи дан, Петак, када се православни Срби у посту и молитви присјећају распећа Господа нашег Исуса Христа, Синод Београдске Патријаршије приредио је још једно понижење нама православним Србима, наградивши једног од највећих србомрзаца данашњице, министра МУП-а , орденом Белог Анђела.

Да ли ви синодалци имате и мало поштовања и обзира према нама православним Србима?

Свети Јустин: Поводом сазива Великог Сабора Православне Цркве

Свети отац Јустин обратио се маја 1977. године Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве поводом још тада грозничавих и исфорсираних припрема за организовање Великог Сабора Православне Цркве. Носиоци тих припрема били су и у то време Цариград и Москва. Са критеријумом свеоотачке еклисиологије о. Јустин указао је на опасности таквога чињења од стране појединих православних јерараха, осврћући се на богочовечански карактер Цркве и њену мисију у свету.

Иларион Алфејев у Српској Цркви

Реаговање на ставове митрополита Илариона Алфејева изнесене у интервјуу за „Политику“ (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Strpljivim-dijalogom-do-resenja-polozaja-SPC-u-Crnoj-Gori.sr.html), а које преноси www.borbazaveru.com

У тексту који следи осврнућемо се на неумјесне ставове и предлоге који долазе од врха Руске православне цркве, тј. од високопреосвећеног композитора и дипломате Илариона Алфејева, који „широкогрудо“ изналази решења за српске невоље дувајући у глобалистичку свиралу.

Сан светог Јована Кронштатског

Господе благослови!

Ја грешни слуга Јован, јерej Кронштански, остављам вам мојом руком писано чудно привиђење које доживјех.

У ноћи 1. јануара 1908. године, присједох на столицу да мало одахнем послије вечерње молитве. У мојој соби бјеше полумрак, прод иконом Свјете Богомајке горјело је кандило. Не прође ни пола часа кад чух тих и лак шум, неко се лако дотаче мог десног рамена и тих, умиљат глас ми рече: „Устани, слуго Божији, Јоване, пођи за мном.“

Русија у канџама Екуменизма (видео)

Није случајно што у овом тексту пишемо баш о Илариону Алфејеву. Ко је он заправо? Иларион Алфејев се родио 1966. године у породици крштених Јевреја. Алфејев са патријархом руским Кирилом припада струји такозваних екумениста „Никодимоваца“, следбеника митрополита Никодима Ротова, који је 1978. године скончао на пријему у Ватикану, пред ногама папе Ивана Павла I.

Сабор Православних Свештеника и Монаха: Исповедање вере против Екуменизма

У Грчкој јавности маја 2009. појавило се Исповедање Вере против Екуменизма, састављено од стране свештеника и монаха Грчке Цркве. Својом утемељеношћу у Светом Предању и Светом Писму, силином аргумената, јасноћом израза, хармоничним излагањем основних ставова еклисиологије Православне Католичанске Цркве и бритким исповедањем вере насупрот широко распрострањене свејереси Екуменизма, овај богословски рад привукао је на себе велику пажњу теолошке јавности.

Сабор Православних Свештеника и Монаха: Подршка неправедно прогоњеном епископу Артемију

САБОР ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА И МОНАХА

ПОДРШКА НЕПРАВЕДНО ПРОГОЊЕНОМ ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

Неформални Сабор Свештеника и Монаха на свом последњем сабрању (17-2-2011) једногласно је одлучио да објави текст подршке прогоњеном новом исповеднику Православне Вере Епископу рашко-призренском и етнарху Артемију.

Најава – храмовна слава у Љуљацима

Обавештавамо вернике богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије у четвртак 6. октобра/23.септембра, на дан празновања Зачећа светог Јована Претече са почетком у 9:00 часова, служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Претече у Љуљацима, поводом храмовне славе овог манастира.

Крстовдан у Барајеву

На дан великог Господњег празника Возвдижења часнога Крста, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру-катакомби светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије, између осталих и јереј Жељко Марић, који је недавно пришао под омофор епископа Артемија.

Ж. Которанин: Пуч и пучисти у СПЦ II

Како постати Архиепископ уместо Патријарха

Брат Жељко је замољен од присустних гостију на слави да каже какво је његово мишљење о актуелним дешавањима у СПЦ и то нарочито на две теме: мајски Сабор архијереја СПЦ и избор нових чланова Светог Архијерејског Синода, а потом и Рехабилитациони центар „Црна Река“.

Православни епископи са папом (видео)

После протеста изражених од стране многобројних немачких грађана и политичара према Папи, током његове четвородневне посете Немачкој, Папа је завршио своје путовање пријатељским сусретима како са 81-годишњим бившим канцеларом Хелмутом Колом, тако и са представницима Православних Цркава, на чијем челу је био Митрополит Немачке Августин.