У четрнаесту недељу по Духовдану, када света Црква празнује спомен великог угодника Божјег, светог пророка Захарије, оца светог Претече Јована, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Крститеља у Љуљацима. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије, десет свештенослужитеља и шест јерођакона, између осталих и јеромонах Захарија, који је недавно прешао под омофор владике Артемија из Епархије нишке.
Монашење у Љуљацима
Данас 20./7. септембра 2011. године, уочи празника Рођења Пресвете Богородице у манастиру светог Јована Претече у Љуљацима, након празничне вечерње службе, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г.Артемије, обавиће чин монашења двеју искушеница из сестринства смештеногa у селу Врбава, недалеко од Љуљака, искушенице Маријане Ђурић и Бисерке Шапоње.
Касно Марко на Косово стиже!
15.09.2011. 23 h, Ловћенац!
Помоливши се Светитељима, Цару Небеском и Господу Драгом, истински борци Свете вјере православне с вјером у Бога, претходно обрадовани братским поступком Руског амбасадора Конузина, вјерујући да већина патриота, истомишљеника, поступа на исти начин, креће сат пред поноћ, ка колевци земље Србске, пут Косова.
Празник Усековања Светог Јована Претече у Барајеву
У тринаесту недељу по Духовдану ове године празнује се и Усековање Часнога Претече, као и Сабор Српских Светитеља. Поводом наведених празника Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г Артемије служио је свету архијерејску Литругију у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслуживање клирика наше Епархије.
Дванаеста недеља по Духовдану у Љуљацима
У дванаесту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Претече у Љуљацима. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије.
У пуној љуљачкој цркви Епископ је пробеседио својом дубоко еванђелском речју, поучивши присутне тумачењем еванђелске приче о богатом младићу, која се по Типику чита управо ове, дванаесте недеље, по Духовдану.
Празник усековања светог Јована у Барајеву
Обавештавамо светоимену паству богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће у недељу 29. августа, тј. 11. септембра текуће године, на празник Усековања светог Јована Претече и Сабора српских светитеља, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву.
Недеља десета по Духовдану у Барајеву
Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа данас је своју преображавајућу и свеосвећујућу благодатну радост изобилно распрострло на падинe скромног барајевског брега, на коме Господ благоизволи да изникне Светојустиновски манастир у оснивању. У десету Недељу по Духовдану, прву недељу по Преображењу Христовом, у овој светињи у повоју свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, г.г.
Ж. Которанин: У СПЦ извршен црквени пуч
У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ИЗВРШЕН ЦРКВЕНИ ПУЧ
Уз Божију помоћ расветлићемо питање претседавања Сабором у случају Патријархове спречености.
То је одређено чланом 61. Устава Српске православне цркве. Члан 61. Устава СПЦ је посвећен у целини само једном питању, а то је претседавање Сабору, али и Синоду, када је Патријарх спречен, односно није у могућности да ту своју претседничку дужност обавља.
Блажени јеретици, сагласно цариградском патријарху Вартоломеју
БЛАЖЕНИ ЈЕРЕТИЦИ, САГЛАСНО ЦАРИГРАДСКОМ ПАТРИЈАРХУ ВАРТОЛОМЕЈУ! (пдф)
СТАВОВИ О ПРЕТХОДНОМ ПАПИ СТАРЦА ПАЈСИЈА И ПАТРИЈАРХА
Свети Јустин Ћелијски: Црква светајна Христова (5)
ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА
– Благовест о Цркви и животу у њој –
Човек – благодатни Богочовек
Очигледна је истина: ван Богочовека човек се језиво обешчовечује, да најзад заврши као рашчовек. Да, човек у Богочовеку, у Цркви Његовој расте у благодатног богочовека кроз живљење „са свима светима“; а ван Богочовека, он неминовно дегенерише у добровољног или невољног ђавочовека.