Милошћу Божијом, иако у условима прогонства, притискивани искушењима која увек прате такве услове, братија Светоарханглеске обитељи насељена на Шар-планини прославила је своју славу.
Иако је овај манастирски празник светкован у скромном дому, у катакомбним условима, свештена и блaгодатна радост празника овог небеског заштитника поменуте братије и Божјег весника Гаврила учинила је ову славу једнако радосном и свечаном, као да је прослављена и у самој Архангелској лаври, а у условима који су завладали Епархијом рашко-призренском, вероватно и радосније него што је у поменутом манастиру заиста и прослављен овај празник од стране узурпаторске јерархије на Космету.