У четвртак 29. јуна 2011. делегација Цариградског Патријарха присуствовала је Литургији коју је служио Папа Бенедикт 16 у Базилици светога Петра у Ватикану, на празник светих Апостола Петра и Павла. Истога дана Папа је славио 60 година свога свештенства и положио је омофор на четрдесет нових Римокатоличких бискупа.
УНЕСКО
У светлу последњих догађања у вези српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, сведоци смо, са једне стране, новог насртаја Унеска у покушају да се српска баштина преотме из српских руку и да јој се промени идентитет, и са друге стране неразумног и неоснованог самохвалисања српских политичких представника о тобожњој великој борби за заштиту српских интереса на Косову и Метохији.
Позната је чињеница да некадашњи владика Атанасије Јевтић не воли Архимандрита Симеона. Он кипти гневом и јарошћу, када се само помене име уваженог Архимандрита. Свој „злодух“ пренео је и на своју духовну децу или следбенике. За њих је он „неоспорна теолошка величина“. Овај „Какогеније“, који на све личи али на епископа не, и даље ради на томе да обмане Грчку јавност, и да оклевета где год стигне и Владику Артемија и Архимандрита Симеона.
Трочлана делегација Цариградског Патријарха која је посетила Ватикан, предала је Папи Бенедикту поздравну поруку Цариградског Патријарха и један пригодни поклон. На дан светих Апостола Петра и Павла 29. јуна Папа Бенедикт прославио је 60 година свога „свештенства“.
Баш на Видовдан, 28. јуна ове 2011. године Суд државе Илиноја је одбио захтев Владике Лонгина да се покренути предмет у коме се тражи заштићење Новограчаничке Митрополије од незаконитих поступака епархије, на чијем је челу Владика Лонгин, избаци из Суда јер је без основе. После детаљног разматрања свих докумената и саслушања на расправи одржаној 24.
Представници Цариградског Патријарха који су учествовали у Ватикану на прослави светих Апостола Петра и Павла срели су се 28. јуна са Папом.
У делегацији Цариградског Патријарха били су Митрополит Француске Емануил, Председник Сабора Православних Епископа у Француској и Директор Канцеларије Цариградске Патријаршије при ЕУ, викарни Епископ синопски Атинагора из Белгијске Митрополије и Архимандрит Максим, Архијерејски заменик Митрополита Швајцарске.
Косовска битка из 1389. године за Србе представља знатно више од самог боја. Она је много комплекснија и значајнија од иначе круцијалних последица које је сам бој имао по егзистенцију српске средњовековне државе. Видовдан је централни нерв српске националне историје. Ко њега схвати схватио је Србе као народ.
Крајње је време, драга браћо и сестре, драги Срби и Србкиње, да се призовемо здравом разуму и здравој памети. Крајње је време да се призовемо традицији отаца наших и нашој светој вери православној. Крајње је време да се призовемо сами себи, јер нам пропаст прети. Зло се надвило над наше душе, над наш народ, над нашу државу и цркву.
Велики српски празник Видовдан, дан када празнујемо светог великомученика Лазара Косовског и све новомученике српске, и када вршимо помен свих војсковођа и војника палих на бранику наше православне отаџбине, у Епархији рашко-призренској и косвско-метохијској у егзилу прослављен је са посебном пажњом и побожношћу.
У другу недељу по Духовдану Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије у Љуљацима.
ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА
– Благовест о Цркви и животу у њој –
Једино ново под сунцем
Највише што је Бог могао дати човеку, дао је поставши човек, и занавек оставши као Богочовек у свима световима, видљивим и невидљивим. Мајушно човеково биће сместило васцелог Бога, несместивог и одасвуд безграничног.
Звер новог светског беспоретка, она што интернационализује свет тако што руши националне државе и од цигала са тих рушевина зида једну националну државу Израел, почиње да се заглибљује у песку либијске пустиње. У немоћи да сломи дух либијског народа Звер Нато Пакта разара стамбене зграде и убија цивиле не би ли масакром невиних сломила народни дух.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
