На дан када Црква прославља Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, велике угоднике Божије и ревнитеље за веру апостолску и отачку, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у мaнастиру Светог Претече у Љуљацима.
На овај велики и дивни празник Господњи, Свето Вазнесење Христово, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Љуљачкој обитељи Светог Претече.
Његовом Преосвештенству саслуживало је седам јеромонаха и три јерођакона, клирика наше Епархије у егзилу.
Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273
Велика ме мука и невоља стисла, па те имам нешто упитати брате Србине. Да би ми дао праве одговоре, прво ћу те подсетити на стварност у којој живиш, од које се ти упорно кријеш гледајући телевизију, коју ти сервира „велик брат“.
Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић одржао је седницу 2. јануара 2011. године, на којој је расправљано о стању у Епархији рашко-призренској и стању у Црквеној Општини Лепосавић.
Достављајући Закључке са поменуте седнице Црквени Одбор наводи да „као сведоци пастирског рада и деловања нашег Епископа Артемија, и као стадо словесно, сматрамо да морамо подићи свој глас против безакоња у нашој Цркви и нашој епархији”.
Након недавне посете Епископа рашко-призренског Артемија Косову и Метохији, када је у Недељу Мироносица служио у Светосавској катакомби у Жеровници, настала је паника у редовима безаконика-узурпатора, који своје безакоње покушавају да „озаконе“ покривајући га ауторитетом свештене мантије.
Позив на празник Светог Јована Владимира
У суботу 4.6.2011.године, на дан празновања Светог мученика и краља Јована Владимира, славе коју је црноречко братство деценијама прослављало као славу манастирске капеле њему посвећене, у селу Лозници, код Чачка, где је ово братство смештено, Свету архијерејску Литургију поводом овог празника служиће Његово Преосвештенство епсикоп рашко – призренски и косовско – метохијски у егзилу Г.Г.
Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву
Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.
— католичност = καθολικότης Цркве —
Молитвена саборност
У Богочовечанском телу Цркве: сви смо ми срцем у једном срцу — саборном срцу Цркве; умом у једном уму —саборном уму Цркве; сви смо ми душом у једној души – саборној души Цркве; сви смо ми животом у једном животу — саборном животу Цркве.
У периоду од Васкрса до Спасовдана Црква у свом богослужбеном благочешћу свакодневно прославља Свето Васкрсење, док се током читаве године оно прославља сваке недеље.
У овом четрдесетодневном периоду Црква у свом пастирском, богослужбено-педагошком предању пажњи верника препоручује и износи оне моменте Христовог еванђелског чудодејства која разоткривајућу Његову божанску природу пројављују Његове васкрситељне силе и моћи, које подижу род људски и васкрсавају га из свих немоћи и болести, као и из оне највеће и најстрашније, а то је смрт.
„Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу“, давно је рекао Ава Евагрије, као и да је „почетак љубави добро узајамно мишљење“. Ове недеље у Србији, могли смо видети сатирање истине, и неке ново-старе почетке љубави, посете Србији без циља или са циљем, хапшење Ратка Младића, нове епископе, слогу Сабора око доласка папе у Србију, и још низ неких новонасталих ситуација.
Уредништво Часописа Логос упутило је у оквиру јавне полемике 1995. године г-ну В. Димитријевићу писмо објављено у броју 1-2/1995. Ради се о писму које г-н Димитријевић помиње у тексту Deja vu, преносећи том приликом своје писмо Уредништву Логоса. С обзиром да су наши читаоци указали да би јавности требало предочити и писмо Уредништва Логоса упућено В.
Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
