Уредништво Часописа Логос упутило је у оквиру јавне полемике 1995. године г-ну В. Димитријевићу писмо објављено у броју 1-2/1995. Ради се о писму које г-н Димитријевић помиње у тексту Deja vu, преносећи том приликом своје писмо Уредништву Логоса. С обзиром да су наши читаоци указали да би јавности требало предочити и писмо Уредништва Логоса упућено В.
Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.
3. САБОРНОСТ ЦРКВЕ*
— католичност = καθολικότης Цркве —
Само Богочовечанско биће Цркве по себи је свеобухватно, васељенско, католичанско, целостно, саборно: богочовечански васељенско, богочовечански католичанско, богочовечански целостно, богочовечански саборно. Богочовек Господ Исус Христос је Собом и у Себи на најсавршенији и најпотпунији начин сабрао, оцелостио, окатоличио, сјединио Бога и човека, а преко човека све светове и сву твар.
У овим данима Васкршњег попразништва, Господ је дан празновања Светих Кирила и Методија у манастиру Светог оца Јустина Ћелијског Исповедника благословио лепим пролећним јутром, а братство и вернике благословио је празничном Светом архијерејском Литургијом, коју je служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије, уз саслуживање братије ове свете обитељи и неколико клирика наше Епархије у егзилу.
– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –
5) Икономија или Акривија – Епилог
Манастир Свете Тројице код Волоса упутио је писмо подршке Епископу Артемију, којим осуђују „злочин“ над Епископом Артемијем од стране његове „тобожње духовне браће и саепископа“, потврђујући да су они „мирне савести прихватили да буду бедни извршни органи духовног и моралног убиства њиховог брата… противно сваком појму елементарне правде“.
У наставку доносимо путопис са „пута практичног екуменизма“, који су обавили „чланови Вијећа за екуменизма и дијалог међу религијама и културама при БК“, међу којима су били бискуп Перо Судар, монс. Мато Зовкић, фра Милан Лончар и други.
Током свог путовања посетили су православне светиње у Дабробосанској Митрополији.
Крајем марта 2010. цетињски Митрополит, преко херцеговачких јама и српских жртава, које су убијане уз благослове, па и директно учешће папских „свећеника“, „походио је Мостар и Бијело Поље“.
„На позив бискупа… Ратка Перића“, како извештава КТА, латиноумни и од Папе прстеновани Митрополит Амфилохије „одржао је у Кући сусрета Емаус у Бијелом Пољу предавање мостарским студентима Теолошког института на тему Није ли горјело срце у нама, док нам је откривао Писма?
РЕЗОЛУЦИЈА 60. КОНГРЕСА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРПСКИХ ЧЕТНИКА „РАВНА ГОРА“ У ГЕРИ 23. МАЈА 2011.
1. Доследни традицији српског народа и његовој светој борби у Трећем српском устанку, под командом неумрлог генерала Драже Михаиловића, српски четнички борци истрајно остају верни идеалима слободе и демократије, за коју је српски народ дао небројене људске и материјалне жртве.
ЦИЉ НОВАТОРА – ГОСПОДАРЕЊЕ НАД ВЕРНИЦИМА И ИМОВИНОМ
Будућност Српске Православне Цркве (СПЦ) на америчком континенту је у стању неизвесности. Са поуздањем се може рећи да је 1963. година била почетак краја вековног црквеног живота светосавских Срба. Владика Дионисије уклоњен је тада из политичких разлога, јер је као истакнути антикомуниста реметио дипломатске односе Сједињених Америчких Држава са њиховим миљеником Ј.
Како осмислити простор и време вечна је тема за људе омеђене простором и временом. Како је мали број оних станишта људских душа које имају прозор у вечност, оном, великом броју остаје зев и досада. Да би царство баналности имало некакав садржај који буди успаваног из чемерног сна, побринуо се саздатељ овог временског царства.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
