ЈЕВАНЂЕЉЕ О НЕМОЋИ НЕВЕРОВАЊА И МОЋИ ВЕРЕ
Матеј 17, 14-23. Зач. 72.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2019, број 35-36 (101-102), стр.31-33
А било је и лажних пророка у народу,
као што ће и међу вама бити лажних учитеља,
који ће унијети јереси погибли,
и одрицаће се Господара који их искупи
и довешће себи наглу погибао
И многи ће поћи за њиховим нечистотама,
због којих ће се похулити на Пут истине.
Матеј 14, 22-34. Зач. 59.
Победник је Бог наш, и све добре и трајне победе од краја до краја времена припадају Њему.
Он побеђује неред у васиони и установљава ред.
Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење више свештенослужитеља епархије.
У манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Брезовица), 26. јула ове године, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије.
Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца.
Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.
У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар, од Књажевца, у уторак, 25. јула, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејеском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење више свештенослужитеља епархије.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ
Матеј 14, 14-22. Зач. 58.
Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.
Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу.
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
