ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Виновници раскола разоткрили себе

Поред живог Епископа рашко-призренског одређен прељубник

ПОДРШКА ПРОГОЊЕНИМ КЛИРИЦИМА СРПСКЕ ЦРКВЕ,
ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ И АРХИМАНДРИТУ СИМЕОНУ

Након побуне коју је манастир Дечани августа 2008. године извео против надлежне црквене власти, Епископа Артемија, којом приликом су одбили послушност епархијском Архијереју, устали против његовог ауторитета и почели отворено да делују против свога Епископа, применивши том приликом и физичку силу према секретару Епископа Артемија Архимандриту Симеону наневши му тешке телесне повреде (како би, вероватно, показали своју моћ и намере), у Епархији рашко-призренској озбиљно је урушен црквени поредак и фактички настао је раскол.

Недавно је објављен разговор који је Сава Јањић из манастира Високи Дечани почетком 2006. године водио са шефом шиптарског Преговарачког тима Бљеримом Шаљом.

Овде можете преузети аудио-запис и транскрипт разговора.

Разговор је, наравно, вођен без благослова па чак и знања, надлежног Архијереја Епископа Артемија. Но, то није било ништа необично за главног актера овога разговора С.

Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било  је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.

ПОСТОЈИ СЛОГА НА ШТЕТУ,
А ПОСТОЈИ И РАЗДОР НА КОРИСТ

АРТЕМИЈЕ
Епископ Рашко-призренски
у егзилу
13.10.2010.године
Ман. Шишатовац

Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.

Пре пар дана десеторица избеглих монаха-клирика примили су Оптужнице подигнуте од стране Црквено-судског Тужиоца Епархије Рашко-призренске протојереја-ставрофора Милорада Цветковића. У оптужницама, које изобилују неистинама, клеветама, извртањем чињеница, а по саставу и садржини су правно неписмене, епархијски Тужиоц предлаже Црквеном суду да казни:

Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка  страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.

А Р Т Е М И Ј Е

Умировљени Епископ

Рашко-призренски

13. 09. 2010. године

МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ

У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010.  године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр.

Анализа Равенског документа

У наредном прилогу доносимо текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“, аутора проф. др Димитрија Целенгидиса.

Професор Димитрије Целенгидис предаје догматско богословље на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. Текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“ проф. Целенгидис прочитао је на једнодневном Симпозијуму одржаном 20.