С обзиром на неистине које се пласирају у јавност од несрећних расколничких групација окупљених око духовног прељубочинца и оцеубице Теодосија, дужан сам да, као учесник у протеклим немилим догађајима, обавестим српску јавност шта се заиста дешавало у манастиру Дубоки Поток, тј. како су протекли други по реду прогон Владике Артемија и избацивање монаха и монахиња из манастира од законитог им Епископа одређеног за монаховање.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије стигао је синоћ, после вишемесечног изнанства, на територију своје Епархије, у манастир Дубоки Поток на северу Косова.
Након побуне коју је манастир Дечани августа 2008. године извео против надлежне црквене власти, Епископа Артемија, којом приликом су одбили послушност епархијском Архијереју, устали против његовог ауторитета и почели отворено да делују против свога Епископа, применивши том приликом и физичку силу према секретару Епископа Артемија Архимандриту Симеону наневши му тешке телесне повреде (како би, вероватно, показали своју моћ и намере), у Епархији рашко-призренској озбиљно је урушен црквени поредак и фактички настао је раскол.
Недавно је објављен разговор који је Сава Јањић из манастира Високи Дечани почетком 2006. године водио са шефом шиптарског Преговарачког тима Бљеримом Шаљом.
Овде можете преузети аудио-запис и транскрипт разговора.
Разговор је, наравно, вођен без благослова па чак и знања, надлежног Архијереја Епископа Артемија. Но, то није било ништа необично за главног актера овога разговора С.
Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.
ПОСТОЈИ СЛОГА НА ШТЕТУ,
А ПОСТОЈИ И РАЗДОР НА КОРИСТ
АРТЕМИЈЕ
Епископ Рашко-призренски
у егзилу
13.10.2010.године
Ман. Шишатовац
Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.
Пре пар дана десеторица избеглих монаха-клирика примили су Оптужнице подигнуте од стране Црквено-судског Тужиоца Епархије Рашко-призренске протојереја-ставрофора Милорада Цветковића. У оптужницама, које изобилују неистинама, клеветама, извртањем чињеница, а по саставу и садржини су правно неписмене, епархијски Тужиоц предлаже Црквеном суду да казни:
Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
