Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом.
Утешите, каже се, свештеници, народ мој… говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти.
У прилогу доносимо два одговора Епископа Артемија на питања верника о посту. Одговори су преузети из књиге Епископа Артемија – ПРАКТИЧНА ВЕРОНАУКА.
Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)
Живот преподобнога до одрицања од престола
Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.
Јеванђеље о посту
Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.
Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.
Свети Јован Златоусти темељи своју еклисиологију (своје учење о Цркви) на Апостолу Павлу. Он дефинише Цркву као „Тело Христово“ које за своју једну једину Главу има Самог Христа.
Овакво схватање Цркве као Тела Христовог наглашава Њена два својства која су нераскидиво повезана као „јединство у истини“.
У Недељу месопусну, 19. фебруара ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Светог Николаја Жичког у Црквенцу уз саслужење јереја Ивице Тасића и јерођакона Георгија (Радојичића). Ово је била прва Архијерејска Литургија у овом новооснованом парохијском храму.
На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића).
Јеванђеље о Страшном Суду
Матеј 25, 31-46. Зач. 106.
Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 1-2 (65-66), стр. 37-59
Kонференција европских цркава, коју чине готово све Помесне Православне Цркве, протестантске, англиканске, старокатоличке и друге заједнице, и Савет европских бискупских конференција, који чине све римокатоличке бискупске конференције у Европи, усвојили су, потписали и предложили свим „Црквама“ у Европи да усвоје и прилагоде „локалним потребама“ Екуменску Повељу.
Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.
Празник Света Три Јерарха свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим и више свештенослужитеља епархије.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
