Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2021, бр. 41-42 (107-108), стр. 27-110
Ову студију посвећујем свим православним Србима који су страдали као мученици од Рима, Турака, комуниста и усташа западно од Дрине због одбране своје Вере и свог Српства1
Пета недеља Часнога поста – Глувна посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 2. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.У понедељак четврте недеље поста, на дан спомена Преподобног Бенедикта Нурсијског, 27. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши уз саслужење протосинђела Бенедикта (Прерадовића), протосинђела Варсануфија (Стошића) и јерођакона Георгија (Радојичића).
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.УКрстопоклону недељу, 19. марта, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву представљена је књига „Обнова цркве Самодреже 1928-1932.“.
На промоцији су говорили Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, протосинђел Дамјан (Ковачевић) и уредник књиге Зоран Ђорђевић.