ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

КСЕНОФОНТ

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ

У ЕГЗИЛУ

ВЕЛИКОПОСНА КОСОВСКА ПОСЛАНИЦА ТУГЕ[1]

Драга браћо и сестре, у овим хладним данима док сви скупљамо све шта нам је потребно за зиму требало би да се сетимо и оних који немају ту привилегију. Таква је породица Стефановић из села Бабина Лука код Бранковине.

Вера Стефановић и њен син Миливоје живе у више него тешким условима.

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПРВА

Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства

Јован 1, 43-51. Зач. 5.

Како је велико и страшно присуство Божије – о како је велико и страшно присуство Живога Бога!

У трепету пред Њим стоје ангелске силе; серафими закривају крилима лица своја од пресјајне светлости и неизразиве красоте.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2009, број 1-2 (65-66), стр.61-71

Сви који смо благодаћу Божијом одгајени на благочестивим догматима и следујемо у свему Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву верујемо да: Једини пут спасења људи¹ је вера у Свету Тројицу, у дело и учење Господа нашег Исуса Христа, који се настављају у Његовом телу, Светој Цркви.

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом.

Утешите, каже се, свештеници, народ мој… говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти.

У прилогу доносимо два одговора Епископа Артемија на питања верника о посту. Одговори су преузети из књиге  Епископа Артемија – ПРАКТИЧНА ВЕРОНАУКА.

 

 

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Јеванђеље о посту

Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.

Свети Јован Златоусти темељи своју еклисиологију (своје учење о Цркви) на Апостолу Павлу. Он дефинише Цркву као „Тело Христово“ које за своју једну једину Главу има Самог Христа.

Овакво схватање Цркве као Тела Христовог наглашава Њена два својства која су нераскидиво повезана као „јединство у истини“.

У Недељу месопусну, 19. фебруара ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Светог Николаја Жичког у Црквенцу уз саслужење јереја Ивице Тасића и јерођакона Георгија (Радојичића). Ово је била прва Архијерејска Литургија у овом новооснованом парохијском храму.

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића).