Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Храмовна слава у катакомби Светих Трнaвских преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија

Преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, дивне угоднике Божије из рода нашег и велике сведоке Господа Христа, Света Црква слави 30. децембра. Катакомба епархије рашко-призренске у егзилу у селу Горња Горевница, засеок Дубље (општина Чачак) управо је њима посвећена. На дан својих патрона катакомба је свечано и скромно прославила
своју другу славу.

Монашење у велику схиму у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Косово и Метохија)

Настављајући дело свог духовног оца, епископа Артемија, духовног руковођења монаштва, епископ Ксенофонт је био у канонској посети манастиру Светих
Архангела у Готовуши 25. и 26. децембра. После исповести братије овог манастира епископ Ксенофонт, уз саслуживање протосинђела Дамјана и јерођакона Георгија, служио је велико вечерње а потом извршио монашење у чин велике схиме протосинђела Кирила давши му име Урило.

Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу Светих Праотаца

Беседау Недељу Светих Праотаца 

(пред Божић)

1965. године у манастиру Ћелије

И ми смо сви данас у Светом Еванђељу Спасовом. Чули сте данас Свето Еванђеље[1], а оно је и моје и твоје и свачије, сви ми људи учествујемо у њему. Тако је Господ објавио овоме свету наше људско Еванђеље, које важи за свакога од нас.

Прослава Никољдана у Мушветама

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу.

Прослава Никољдана у Лозници

Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај служио је на празник свог небеског заштитника Светог Николаја Мирликијског, 19. децембра, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Лозници уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протосинђела Софронија (Ердељана), ђакона Зорана Крстића и јерођакона Симеона (Васића).

Епископ Ксенофонт на празник Св. апостола Андреја Првозваног богослужио у Ариљу

У понедељак, 13. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: протосинђел Агапит (Бичанин) и јерођакон Георгије (Радојичић).

Свети Николај Архиепископ Мирликијски Чудотворац

Међу највећим светилима Цркве Христове, као најсјајнија звезда, несумљиво стоји многопоштовано и преузвишено име, по животу, вери и по делима, Светог Николаја мирликијског Архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овај угодник Божији представља прави дар Божији целом роду хришћанском и васцелој Цркви Христовој. У овом служитељу Божанских Тајни као на многоплодном дрвету благодат Божија је прорасла многе хришћанске и еванђелске врлине.

Свети владика Николај: Недеља 26. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МНОГИМ БРИГАМА И О ИЗНЕНАДНОЈ СМРТИ

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске.

Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.

Свети владика Николај: Недеља 25. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МИЛОСТИВОМ САМАРЈАНИНУ

Лука 10, 25-37. Зач. 53.

Господ Исус Христос дошао је да промени мере и судове људске.

Људи су мерили природу саму собом. И мера је била погрешна.

Прва Литургија у катакомби Пресвете Богородице у Новим Козарцима

На празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра, у катакомби посвећеној икони Пресвете Богородице Млекопитатељице у Новим Козарцима (надомак Кикинде) одслужена је прва Света Архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Никодима (Малешевића) и јерођакона Онуфрија (Ђурђева).

Одбрана докторске дисертације јереја Славена Стевановића

На свеопште задовољство наше епархије, у среду 1.12.2021. године на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду, свештеник Епархије рашко-призренске у егзилу, јереј Славен Стевановић, Мастер инжењер архитектуре, са највишим похвалама и оценама, одбранио је докторску дисертацију под називом: „Типолошки модели архетипске колибе кроз писану историју и теорију архитектуре“.

Свети владика Николај: Недеља 24. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛИ БОЖИЈОЈ И ВЕРИ ЧОВЕЧЈОЈ

Лука 8, 41-56. Зач. 39.

Кад сјајно сунце обасја камен, камен почне сијати.

Кад се незапаљена свећа дотакне пламена, и она почне горети.