Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је у четврту недељу Великог поста, 3. априла, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку уз саслужење: протосинђела Иринеја (Ристића), јереја Бранка (Јованчевића) и јерођакона Георгија (Радојичића). Литургији је присуствовало око 200 светосаваца од којих су се неки причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.
На позив високопреподобног архимандрита Пантелејмона, а по благослову предстојатеља наше свете Епархије рашко-призренске у егзилу, владике Ксенофонта, служили смо свету архијерејску литургију 3. априла, 2022. године, у манастиру Мајке Божје Млекопитатељнице, у Новим Козарцима, банатском селу код Кикинде.
У недељу Крстопоклону, 27. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Готовуши уз саслужење:
Заупокојена Литургија и полугодишњи парастос новопрестављеном слуги Божјем Мирославу Стеванчевићу, ктитору манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, служиће се 9. априла 2022. године у поменутом манастиру.
Литургија ће почети у 8 часова а парастос у наставку Литургије.
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
Јеванђеље арханђела Гаврила
Лука, 1, 24-28. Зач. 3.
Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.
Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.
На наставак прогона и покушај ометања светог богослужења одговорено исповедањем вере и смиреним одстојавањем на темељу светог православља
Данас је, љубљена браћо и сестре, читана јеванђелска повест од Марка о томе како је Исус Христос исцелио демонизовано глувонемо дете за које Га је молио његов отац, тако што је изагнао нечистог духа који је несрећном детету причинио глувоћу и немоту. Душе неми и глухи, рекао је Господ нечистом, Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!
Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере
Марко 9, 17-31. Зач. 40.
Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.
Будући да пред нашим очима ради побожног поклоњења и целивања лежи Крст Господњи, чија се сила често прославља у црквеним молитвама и песмама, хоћу, љубљени, да вам кажем сада неколико речи о сили његовој или о чудесима његовим. Намеравајући да о томе говорим, ја, с једне стране, свугде видим његову чудотворну силу и не знам на чему да се задржим и који случај да узмем као пример животворне силе Крста, а видим и то велико страхопоштовање које су људи у старини показивали животворном Крсту; а с друге стране, авај, видим да су људи данашњег времена веома мало искусили његову силу – и ту одмах видим и разлог због чега он показује тако мало своје чудотворне силе: управо из истог разлога због чега је Господ учинио мало чуда у својој постојбини, односно од незнања, од безакоња и нехришћанског живота хришћана.
Јеванђеље о крсту и спасењу душе
Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.
Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
