ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).

Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље.

КСЕНОФОНТ

По милости Божијој

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

у ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:

 

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

На дан спомена Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, 30. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобномученика ђакона Авакума у Новој Тополи у Републици Српској, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Дамјана (Ковачевића), протојереја Мирослава Бабића и јерођакона Георгија (Радојичића).

У наредним редовима доносимо распоред богослужења за Божићне празнике у храмовима Епархије рашко-призренске у егзилу.

Беседа у Недељу Светих Отаца

(пред Божић)

1965. године у манастиру Ћелије

Данас је Благовест Божија у једној речи. Цело Еванђеље Божје у једној речи. Данас се, у Недељу Отаца пред Божић, чита прво Еванђеље, прва глава Матејевог Еванђеља. И она једном речју казује шта се збило са овим светом, шта се збива и шта ће се збити са сваким од нас.

Преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, дивне угоднике Божије из рода нашег и велике сведоке Господа Христа, Света Црква слави 30. децембра. Катакомба епархије рашко-призренске у егзилу у селу Горња Горевница, засеок Дубље (општина Чачак) управо је њима посвећена. На дан својих патрона катакомба је свечано и скромно прославила
своју другу славу.

Настављајући дело свог духовног оца, епископа Артемија, духовног руковођења монаштва, епископ Ксенофонт је био у канонској посети манастиру Светих
Архангела у Готовуши 25. и 26. децембра. После исповести братије овог манастира епископ Ксенофонт, уз саслуживање протосинђела Дамјана и јерођакона Георгија, служио је велико вечерње а потом извршио монашење у чин велике схиме протосинђела Кирила давши му име Урило.

Беседау Недељу Светих Праотаца 

(пред Божић)

1965. године у манастиру Ћелије

И ми смо сви данас у Светом Еванђељу Спасовом. Чули сте данас Свето Еванђеље[1], а оно је и моје и твоје и свачије, сви ми људи учествујемо у њему. Тако је Господ објавио овоме свету наше људско Еванђеље, које важи за свакога од нас.

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу.

Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај служио је на празник свог небеског заштитника Светог Николаја Мирликијског, 19. децембра, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Лозници уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протосинђела Софронија (Ердељана), ђакона Зорана Крстића и јерођакона Симеона (Васића).

У понедељак, 13. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: протосинђел Агапит (Бичанин) и јерођакон Георгије (Радојичић).