Матеј 22, 35-46. Зач. 92.
Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави.И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведника већма уздиже.
Дана 24. септембра, ове године, на гробљу манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу, сахрањени су земни остаци новопрестављене монахиње Христове Ефимије (Стојковић), сестре поменутог манастира.
Опело монахињи Ефимији служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије у егзилу.
У среду, 22. септембра, упокојила се у Господу монахиња Ефимија (Стојковић), сестра манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу.
Опело и сахрана Христове монахиње Ефимије обавиће се у поменутом манастиру у петак, 24 септембра, са почетком у 13:00 часова.
Бог душу да јој душу прости и настани је у насељима праведних.
Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (57-58), стр. 133-135
Ваше Екселенције, Уважена Господо,Веома ми је драго да могу да Вас поздравим у овом православном српском манастиру Грачаница, који ускоро слави 700 година свога постојања.
Овај и други наши средњевековни манастири и цркве из доба Немањића су неућутни сведоци присуства и живота Срба на Косову и Метохији скоро 1000 год.
Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.
На Бденију, уочи Недеље 13. по Духовдану, 18. септембра ове године, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме Јована (Крстовића), сабрата овог манастира. Новом монаху владика је дао монашко име Јоаким.
Матеј 21, 33-42. Зач. 87.
Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.