Дана 14. октобра, 2021. године, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, сахрањени су земни остаци новопрестављеног слуге Божјег Мирослава Стеванчевића, ктитора поменутог манастира (уснуо је у Господу 11. октобра).
Свети владика Николај: Недеља 17. по Духовдану
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ
Матеј 15, 21-28. Зач. 62
Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?
У манастиру Светог Харитона Косовског у Сурдуку свечано прослављена храмовна слава
Дана 11. октобра, када обележавамо спомен Светог Преподобномученика Харитона Косовског, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Сурдуку свечано је прославио свог небеског заштитиника.
Уснуо у Господу Мирослав Стеванчевић
У понедељак, 11. октобра, када Света Црква прославља Светог преподобномученика Харитона Косовског и Преподобног Харитона Исповедника, уснуо је у Господу слуга Божји и ревносни светосавац Мирослав Стеванчевић, ктитор манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
Опело и сахрана покојног брата Мирослава обавиће се у поменутом манастиру у четвртак, 14.
Свети Владика Николај: Недеља 16. по Духовдану
Матеј 25, 14-30. Зач. 105.
Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.
У Љуљацима свечано прослављена храмовна слава
Поводом храмовне славе, празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 6. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и 10 свештенослужитеља епархије.
Еко-акција у близини катакомбе Св. Саве у Жеровници
К ада је Господ створио првог човека Адама и увео га у рај, дао му је заповест да га обрађује и чува. Ова заповест није престала да важи ни када су Адам и Ева истерани из раја због непослушности и непокајања. Тиме је та заповест само постала тежа за испуњавање јер је Адам имао да обрађује земљу, у зноју лица свога, а која је била проклета због његовог преступа, и која ће му осим плодова рађати и трње и коров.