Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Свети Владика Николај: Недеља 7. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Епископ Артемије: Косово и Метохија у светлу домаћег и међународног права

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (57-58), стр. 143-147

Годинама говоримо и на оваквим прес-конференцијама, али и свуда по свету, о угњетености и страдању српског народа на Косову и Метохији, о рушењу и уништавању наши светиња – цркава и манастира и остале нашe културне баштине од стране шиптарских злочинаца, о неравди коју нам међународна зајeдница чини подржавајући шиптарске терористе и настојећи да Косово и Метохију одузму од Србије и српског народа.

Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (20. јул/2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом

Манастир Светог Стефана Деспота у Крњеву свечано прославио своју храмовну славу

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење: Његовог

Свети пророк Илија

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Прослава храмовне славе у манастиру Свете великомученице Марине

Свету Великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула по новом календару тј. 17. јула по старом календару. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца.  

Свети владика Николај: Недеља 6. по Духовдану

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

Манастир Светог архангела Гаврила у Готовуши свечано прославио своју храмовну славу

У манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Брезовица), 26. јула ове године, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење

Храмовна слава и Сабор младости и родитељства у Мушветама

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства.

Свечано прослављена храмовна слава у манастиру Тројеручица код Књажевца

У селу Шести Габар, недалеко од Књажевца, налази се женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Манастир је задужбина Мила Величковића из Калне. Миле је са својим оцем Будимиром саградио предивну цркву посвећену икони Богородице Тројеручице и мањи помоћни објекат. У августу прошле године своју задужбину поклонио је Епархији рашко-призренској у егзилу.

Разговори у рајским шетњама (део I)

У наредном прилогу доносимo први део звучне књиге „Разговори у рајским шетњама“, аутора Милоја Стевановића. Аутор је са својим чељадима отворио капије свог срца и свог дома духовној деци владике Артемија, те је за уздарје добио част да се уврсти у састрадалнике Божјег човека који је исповедништвом својим обележио време нашег овоземља.