Парохијани у Риџајни прославили парохијску славу Покрова Пресвете Богородице

Пресвета Бородица је после Бога Живога највољеније биће за сваког православног Хришћанина, који је воли као Мајку Богочовека Исуса Христа и као своју духовну мајку. Она, која је својим смирењем задивила анђеле и постала „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“, је највеће уздарје које је род људски принео Богу за сва добра којима он обасипа човека којега је створио по лику и подобију Своме.

Свети Дионисије Ареопагит, један од 70 мањих апостола, задивљен благодаћу која ја извирала из Пресвете Богомајке приликом сусрета са њом говорио је да би Богородицу признао за Бога да није био претходно научен благочестивој Вери у Свету Тројицу. А Свети Јован Дамаскин један од великих Отаца Цркве каже да је најприкладније Пресвету Богородицу прослављати ћутањем, али да ми ипак побуђени љубављу за Богомајком о њој понеку реч и промуцамо.

Светосавски Срби из ЕРПЕ у Канади показаше своју делатну љубав према Пресветој Богомајци и тиме што јој посветише три своје катакомбе: Успеније Пресвете Богородице (2015 г. Торонто, Онтарио), Покров Пресвете Богородице (2019 г. Риџајна, Саскачивен) и Сретење Господње (2020 г. Отава, Онтарио).

Овог 2022 лета Господњег, милошћу Божијом и молитвима Богородице, малобројно светосавско стадо из ЕРПЕ у Риџајни по четврти пут прослави своју парохијску славу Покрова Пресвете Богородице. Риџајна је главни град провинције Саскачивен на средњем-западу Канаде (лет авионом од Торонта у једном правцу траје нешто више од три сата). Богослужио је протојереј Стефан Икономовски, старешина храма Успеније Пресвете Богородице из Торонта који се по благослову блаженопочившег епископа нашег Артемија брине о духовним потребама ове црквене заједнице  од њеног преласка под његов архијерејски омофор у пролеће 2018 г. Кумови славе биле су породице протинице Цвијете Малиновић и њених синова Зорана и Стојана, породица Радоја и Вивијан Милић, као и породица Славка и Бранке Перушиновић.

Радујући се у Господу нашој Заштитници Пресветој Богомајци утешили смо се Вером нашом и њиховом. Прота Стефан је након свете Литургије поучио верне беседом о празничном Јеванђељу (од Луке 10, 38-42; 11,27-28):

„Господ укорева Марту када му се пожалила што је сестра њена Марија (која је седела код ногу Исусових и слушала беседу Његову) оставила саму да служи речима: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно, али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети.

Гостољубље је велика врлина и не треба га ниподаштавати, али још већа врлина је пажљиво слушање речи Божије. Посредством прве храни се тело, али посредством друге душа оживљава и приводи се спасењу. Другим речима: Нисам Марта дошао да напуним стомак разноврсном храном, него да донесем корист душама вашим. Зато Господ не каже ништа Марти док се она брине да га што боље услужи док сама није дала повод за укор тако што је ометала своју сестру Марију која је слушала реч Божију! Не укорева Господ Марту због врлине гостољубља него када због непотребног изобиља гостољубље омета оно што је важније – слушање речи Божије! Господ похваљује једноставно гостољубље: Зашто се Марта бринеш и узнемираваш за много, нама је довољна проста врста хране, шта год је при руци, не треба нам разноврсно изобиље (да би удовољили телу). Само је једно потребно, а то је спасење душе!

Тиме Господ учи и Своје следбенике, апостоле и нас свештенослужитеље, да кад улазимо у домове верних не очекујемо и захтевамо елаборирани дочек, него да будемо задовољни са једноставним пријемом желећи једино да укућани буду пажљиви према речима поуке, еда би ишли путем спасења…

У духовном смислу име Марта представља делатну врлину, док Марија представља божанско виђење. Делатност је пропраћена бригама и сметњама, то је део који ће се од ње (делања) одузети. Дотле, божанско виђење које је постало владар над страстима, јер име Марија значи Владарка (она која влада), потпуно се посвећује созерцању божанских речи и судова.

У речима пак Марија је села код ногу Исусових и слушала беседу Његову, ноге означавају делатну врлину која узраста корак по корак, док седење означава непоколебљивост и постојаност. Тако свако који седи код ногу Исусових, то јест који непоколебљиво и постојано следује Христу бива утврђен у свакој делатној врлини. Такав човек ће доћи до слушања божанских речи, то јест, достигнуће до божанског виђења.

Тако и ми браћо и сестре да се угледамо на Марију, да владамо над својим страстима да би достигли божанска виђења. Али, ако немамо духовну снагу Марије, да се бар трудимо као Марта у делатним врлинама и да тако угостимо Христа.

Дакле, делатност је пропраћена бригама и сметњама= део који ће се од ње одузети. Али ако се неко као Марија удостоји божанског виђења= то је добри део који се неможе одузети. Јер шта још може да постигне онај који види Бога, то јест који је дошао до обожења? Такав је постао Бог по благодати! Ваистину је ово Јеванђеље прикладно за празнике Пресвете Богородице која је постала часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима!

И још, чули смо да нека жена из народа задивљена речима благодати из уста Исусових, похваљује Богомајку кличући: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.

Да нико не помисли као да је Господ олако прешао преко похвале Своје Мајке, напротив он је још више похваљује као да каже: Није Она постала велика зато што је Мене родила, него зато што је у свему Богу угодила тиме што је непрестано старака да слуша реч Божију и да је извршава држећи је у чистом срцу“.

И ова наша црквена заједница под Покровом Пресвете Богородице у Риџајни= као колиба праведничка труди се да по јеванђелском примеру Марије следује Господу Христу, носећи ране Његове на телу своме. Иако се ради о најцрквенијим Србима у овом граду који су били стубови црквеног живота (председници и управници ЦШО) и који су себе уградили у обнови најстаријег српског храма у Канади „Света Тројица“ освећеног 1916 г. и изградњи и куповини других парохијских објеката, дочекали су да буди избачени из некадашње парохије „Свете Тројице“ и епархије канадске да би нова епархијска власт без зазора могла да располаже са до тада стеченом парохијском имовином… Резултат тог безакоња био је њихов прелазак у ЕРПЕ – том здравом делу СПЦ у којем се чува Царев завет и вера Светих Отаца, а то је довело до замирања црквеног живота у некадашњој парохији епархије канадске која од онда грца у неким волшебним дуговима иако су „нове газде“ продали већи део парохијског имања… Уследила су и вишегодишња шиканирања, клевете, ругања, притисци, и све оно што прати правоверне на путу спасења од оних који су лажна браћа и који служе мамону…

Опитно уверени да свако ко жели да живи побожно биће гоњен, наши епархијоти из Риџајне благодаре Богу на свему, а Пресветој Богородици за њено мајчинско молитвено заступништво понављајући речи молитве Светог Владике Николаја Охридског и Жичког:

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

…

Непријатељи су ме научили да знам, – што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе.

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.

Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих; Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Молитвама Богородице Спасе спаси нас!

Свети оче наш Саво Равноапостолни моли Бога за нас!

Слава и хвала Богу за све.

Кратак историјат мисионарске парохије у Риџајни

2018. г. позвала нас је протиница Цвијета Малиновић из Риџајне (Саскачивен) са захтевом да умолимо нашег Владику Артемија да прими групу црквених Срба под свој архијерејски омофор. Саветовали смо их да саставе писмено обраћање, што су они одмах учинили (04.04.2018), а које смо затим проследили Владики и на заједничку радост у Господу, добили смо Његов благослов (17.04.2018) да се бринемо о њиховим духовним потребама. Прва богослужења у Риџајни у мобилним условима (према искуству из Отаве и Лондона) имали смо милошћу Божијом 04-05.08.2018. г. у просторијама тзв. Српског Клуба. Од онда до данашњих дана, трудимо се да неколико пута годишње обиђемо ову нашу црквену заједницу, да би се верни исповедили и причестили Светим Тајнама и да би обавили требе.

Иначе у Риџајни се налази храм „Свете Тројице“ који је најстарији српски храм подигнут у Канади далеке 1916. г. Покојни протојереј-ставрофор Мирко Малиновић је након доласка са својом породицом у овај град обновио храм „Свете Тројице“, уз помоћ верног народа међу којем су се посебно истакли б. Радоје Милић и б. Славко Перушиновић. Они су заједничким снагама подигли и црквену салу и били су стубови црквеног живота у Риџајни. Ипак, након упокојења проте Мирка и доласка новог свештеника који је био другачијег духа, а посебно након доласка Владике Митрофана за новог епископа канадског након безаконог свргавања епископа канадског Георгија, наступило је време страдања за црквене Србе у овом граду. Укратко, они су били на безакон начин отерани из своје црквене заједнице, да би нова епархијска власт без зазора могла да располаже са до тада стеченом парохијском имовином…

С обзиром да је овим Србима у Риџајни Вера била преча од вечере и да су притом имали пример парохије Успенија Пресвете Богородице из Торонта, они су донели одлуку коју смо већ описали и од тада до сада радују се у Господу са свима нама под омофором заиста православног српског епископа Владике Артемија. Благословом Владике Артемија, а за потребе даљег организовања црквеног живота у Риџајни, дана 02.09.2019 г. регистрирали смо дотадашњу мисионарску парохију у правном систему Канаде и провинције Саскачивен, посветивши је Покрову Пресвете Богородице. Прота Стефан је благополучно прославио прву славу са парохијанима у овој за сада најзападнијој катакомби ЕРПЕ већ наредног месеца, 1./14.10.2019 г. Слава Теби Боже наш, слава Теби, Ти си Бог Који твориш чудеса!

Поред протинице Цвијете, као оснивача мисионарске парохије у Риџајни помињемо породице њених синова Зорана и Стојана Малиновић, Радоја и Вивијан Милић, Славка и Бранке Перушиновић и Александре Притишилд. На богослужењима долазили су и појединци и друге породице Срба као и Румуна. Нека све њих (и нас) Господ утврди у жељи да искрено носе свој крст и иду за Њим на путу спасења и да дочекају да поново имају сталног свештенослужитеља и редовна богослужења у својој црквеној заједници под омофором нашег епископа Ксенофонта, преизрјадног наследника блаженопочившег епископа нашег Артемија. Амин, Боже дај!

Протојереј Стефан Икономовски