Пастирска посета Епископа Артемија Америци

Епископ Артемије је боравио у двонедељној посети Америци, у периоду од 3. до 18. септембра текуће године. Уз Епископа ЕРП у егзилу Г.Г. Артемија, на пут су кренули: Аримандрит Варнава, Протосинђел Евтимије (настојатељ манастира Светог Саве у Жеровници), Игуманија Сара (настојатељица манастира Светог Николаја у Лозници), Монахиња Варвара (настојатељица манастира Преображења Господњег у Леушићима) и брат Драгољуб Ковачевић, отац Протосинђела Дамјана (настојатеља манастира Светих српских просветитеља у Колумбусу, у близини Детроита).

Основни циљ посете је био учествовање у прослави манастирске славе, Сабора српских просветитеља и учитеља, катакомбног манастира у Америци. Поред тога, посета је имала и пастирски циљ, који се односио на укрепљење и утврђење у вери, малог стада Христовог. Да велика физичка удаљеност не може да надвлада велику духовну блискост и бригу о словесној пастви, показао је наш Епископ Артемије, који није жалио себе и труда, упркос његовој старачкој немоћи.

Када Епископ Артемије служи у нашим манастирима у Србији, очигледна је радост и утеха на лицима верних. Колико је тек већа радост, љубав и утеха била код светосаваца са друге стране Атланског океана, када им је пристигао Епископ Артемије са својом пратњом? Заиста превелика, чему смо били сведоци током свих дана нашега боравка.

Доживели смо традиционално српско гостољубље, пре свега од монашког братства, Протосинђела Дамјана (настојатеља) и монаха Андреја, а затим и од верника при овој катакомби. По традицији верни народ се окупљао у манастиру, након вечерње службе. Тада је Епископ Артемије говорио поуке, одговарао на питања, недоумице и изазове са којима се суочавају наша браћа у Америци. Певале су се и духовне песме, по угледу на чувене богомољце Светог владике Николаја. Песмом Са косова зора свиће, завршавало се ово духовно дружење.

Драго нам је да смо видели да Срби у расејању показују велику заинтересованост за Косово и Метохију и наш народ овде. То је потврда да је КиМ срце Србије и непреболна рана за сваког правог Србина, ма где живео. Због тога су верници замолили Владику да се једно духовно вече посвети теми КиМ. Тако је и било, те су том приликом браћа и сестре могли чути мудре речи нашег прогнаног пастира косовског и метохијског, о значају КиМ и како да се боримо за нашу најсветију земљу. Заиста, чије речи о Косову данас могу имати већу тежину и значај од Епископа ЕРП у егзилу Артемија? Не само зато што је он надлежни и канонски епископ рашко-призренски и косовско-метохијски, него још више због тога што је једини епископ који је остао веран КиМ, када су сви остали (и црквене и световне вође) издали, било активно, било ћутањем. А понајвише због тога што се најдуже и најсилније од свих борио за српско КиМ, и што је на крају због Косова и пострадао и био сурово прогнан са њега. О текућем стању на КиМ и тешкоћама са којима се сусрећу наши верници и наш народ, упознао је присутне Пс. Евтимије (настојатељ манастира Светога Саве, на северу КиМ).

Монахиње Сара и Варвара су биле два пута у посети и нашој катакомби у Канади, где су биле драге гошће ревносног свештеника Стефана Икономовског и његових парохијана. Иначе, на дан манастирске славе, у Колумбусу је било присутно много  верника како из Америке тако и из Канаде. Нажалост Епископ Артемије није добио канадску визу и могућност да посети вернике и у Канади.

Посебно дирљив је био сусрет брата Драгољуба и његовог сина Пс. Дамјана, након више од две године. Очинско срце није издржало, брада је задрхтала и сузе су потекле. „Нисам очекивао да ће бити овако далеко, на другом крају света“, говорио је брат Драгољуб. Касније, када је видео каквом љубављу, пажњом и поштовањем су окружени оци Дамјан и Андреј, он се успокојио.

Било је наших људи, свештеника, затим Грка, Руса, старих владикиних пријатеља, који су превалили дуг пут да би се срели са њим и добили благослов и поуку од њега. По традицији, Владику је посетио и брат Дејвид Хантер, Американац који се обратио у Православље на КиМ. Он је био сведок разговора у манастиру Γрачаница, када је Владика Артемије одбио сарадњу са америчким генералом на издаји Косова и Метохије, након чега је уследио његов организован и оркестриран прогон са КиМ. На нашу молбу, а због значаја тог историјског разговора у Грачаници, брат Дејвид нам је потанко препричао овај догађај. Поред владике и генерала, у соби је било десетак официра, сестра Косара Гавриловић и он. Генерал је убеђивао Владику да се не противи процесу измештања проблема КиМ из УН (УНМИК) у ЕУ (ЕУЛЕКС), да то прихвати, да остане миран и сарадљив. Владика Артемије је био одлучно против тога, јер је знао куда то води. Након састанка, Дејвид и Косара су заједно закључили да је Владики упућена јасна претња у виду ултиматума – или сарађуј са нама или више нећеш бити овде. Владика је одговорио генералу да ће он остати овде, живети овде и умрети овде (на Косову).

Посету Америци, наша група је искористила и за поклоничко путовање у Сан Франциско, ради поклоњења моштима Светог Јована Шангајског. Ова изузетна прилика нам је омогућена захваљујући великој милости и помоћи наших благочестивих верника. Наша поклоничка група је бројала чак 18 чланова: 6 из Србије и 12 из катакомбе у Колумбусу. У цркви где почивају мошти Светог Јована, посвећеној Пресветој Богородици (икони Свих жалосних радост), провели смо око два сата. Целивали смо мошти, прочитали акатист Светом Јовану и узнели молитве за монаштво и вернике у егзилу, да истрајемо на путу исповедања и страдања за веру, за покајање и спасење нашег народа и васкрс Србије и Русије.

Овом приликом истичемо неколико битних ствари које нас вежу за Светог Јована Шангајског. Осим општих, везаних за његово српско порекло, студирање, боравак и монашење у Србији, он се као предавач у битољској богословији, налазио у Епархији Охридској, којом је управљао Свети владика Николај, а познавао је и Авву Јустина Ћелијског. Због тога смо приложили у цркви дар – једну већу икону и више мањих Авве Јустина, као духовног оца нашег Владике и духовног деде нашег монаштва у егзилу. Свети Јован је такође био оклеветан и изведен на суд због финансијских малверзација, као и наш Епископ Артемије и као и многи други угодници Божији у историји Цркве. Са којом мером овог отрова клевете се и даље суочава наш Владика Артемије, имали смо прилику да видимо недавно у Ћелијама, када је перјаница међу гонитељима, Митр. Амфилохије рекао:“Артемије је крао новац од покланих Срба са КиМ.“ Овим је знатно превазишао свога сабрата и саклеветника Атанасија, који је излицитирао проневеру до читавих 24 милиона евра, у страним банкама. Владика му је на то кротко поручио, да ако их нађе и покаже – његови су.

Свети Јован је припадао Руској Заграничној Цркви, коју нико у православном свету није признавао, нити саслуживао са њом (осим СПЦ и то дискретно у Србији). Идентичну ствар данас имамо и са нашом Епархијом у егзилу. Онај део Цркве коју је тада црквена јерархија одбацила, као неблагодатну, Бог је на најдивнији и најочигледнији начин показао као благодатну и плодоносну, кроз Светог Јована Шангајског, а затим и Светог Аверкија Џорданвилског.

Ово је важно увидети и разумети због правилног расуђивања о Цркви, имајући на уму да јеретици – екуменисти помућују и искривљују правилно схватање појма Цркве, признавајући црквеност јеретицима а укидајући га православним исповедницима. Авва Јустин је рекао: “Пробај своју веру, провери је; провера је једна: Символ Вере. Ако вера твоја ма којим делом не подилази под Символ Вере – јеретик си.“[1] Екуменисти устима исповедају Символ Вере, говорећи да верују у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, али речима, документима и делима сведоче да ипак верују у више цркава, признавајући црквеност јеретицима и секташима, чиме отпадају од Цркве и сами постају јеретици. Због тога је наша Епархија применила светоотачко, канонско правило за ограђивање од јеретика, да би заштитила Цркву и вернике који се у њој спасавају.

Ближио се крај нашег двонедељног боравка у Америци. Након архијерејске Литургије у недељу 17. септембра, уследиле су припреме за повратак. Као што је био дирљив у радости наш сусрет, тако је и дирљив у жалости био наш растанак са браћом и сестрама из Америке и Канаде. Нису изостале ни сузе. У Београд смо слетели у уторак предвече, 19. септембра.

Надамо се да је посета нашој малој светосавској оази у Америци била успешна и богоугодна. И као што у свакој оази има питке воде, хладовине и разних плодова, тако нека да Бог, да и наша катакомба у Америци буде источник живе воде Светосавља, и да роди добар и обилан род за Царство Небеско. Амин.

————————————–

[1] Од Аријевог до модерног европског аријанизма (Сетве и жетве).

Датум: 25. 09. 2017. г.                                                                                                                       Протосинђел Евтимије

Жеровница