Пастирска посета Епископа Артемија своме манастиру у Сједињеним америчким државама

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије боравио је у Сједињеним америчким државама у периоду од 1. до 18. септембра, вршећи своју архипастирску дужност и обилазећи своју паству. Главни разлог његовог доласка је прослава храмовне славе манастира Светих српских просветитеља у Колумбусу, недалеко од Детроита у савезној држави Мичиген. Епископ Артемије је био у пратњи протосинђела Бенедикта (Прерадовића), настојатеља манастира Светог Архангела Гаврила у Готовуши на Косову и Метохији, јерођакона Дионисија (Морачанина), сабрата манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву и брата Владимира Виловског, рођеног брата архимандрита Симеона (Виловског).

Иако у деветој деценији, наш старац и Владика није жалио труда да четврти пут по реду посети братство манастира и верни народ од како је манастир у Америци основан. Сам његов долазак показује како треба пастир добри да брине о својој пастви ма колико она удаљена била, и ма колико му старачка немоћ то отежавала. У манастиру су Владику дочекали протосинђел Дамјан, настојатељ, протојереј Стефан Икономовски, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Торонту, монах Андреј Дељанин, сабрат поменутог манастира и верни народ при овој катакомби.

По обичају, за време Владикиног боравка у Америци, сваки дан, народ се сабира на вечерњу службу, а након ње следе духовни разговори са Владиком, питања, одговори, појање богомољачких песама. Највише интересовања верници показују за Косово и Метохију, стање нашег народа на њему, али и за стање у Цркви, с обзиром да је јерес екуменизма постала ново “јеванђеље“ за највећи број епископа и свештеника у целом православљу. Због тога је и ревност за праву веру охладнела код великог броја верника, и једна од главних брига наших верника у Америци је како да своје ближње упуте на прави пут. Други највећи проблем је васпитање деце у савременом друштву, које заиста тишти сваког родитеља, имајући у виду да систем вредности који је заступљен у Америци и који се крупним корацима намеће целом свету, заиста, ствара свет који сав у злу лежи. Са овим проблемом се све више, готово истоветно, суочавају и родитељи у Србији. Па ипак, дајући душекорисне поуке, и уклањајући очајање, недоумице и сумње поводом ових али и разних других проблема, Владика је очински укрепио и ободрио своју паству, често понављајући поуке из Светог Писма, да је свуда земља Господња и не бој се мало стадо јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.

Нажалост, ни ове године Владика није добио визу за Канаду, па је његова пратња без њега отишла у посету оцу Стефану и његовим духовним чадима. У Брамптону, предграђу Торонта, смештена је катакомба Успења Пресвете Богородице. Као што су и катакомбе у Србији имале скроман почетак, тако и ова, свој почетак има у гаражи, но благодат Светога Духа силно дејствује у овој колиби праведничкој за разлику од многих велелепних храмова који су готово пусти. У недељу 14. по Духовдану, одслужили смо Свету Литургију, а након ње је уприличена трпеза љубави, након које су верници имали прилике да воде духовне разговоре са гостима из Србије, а такође и да из прве руку чују о стању на Косову од оца Бенедикта. Наредног дана, отац Стефан и братија из Србије посетили су вернике у канадском Лондону и Виндзору.

Владика је, са својом пратњом и неколицином верника, посетио једно од највећих чуда Божијих у Северној Америци – Нијагарине водопаде. Њихова висина је 51 метар и заиста представљају драгуљ творевине Божије. Затим смо посетили манастир Свете Тројице у Џорданвилу, у савезној држави Њујорк. Овде смо имали прилике да боравимо у средишту Руске Заграничне Цркве (која је од 2007. године органски део Руске Православне Цркве МП). У манастиру се налази и богословија Свете Тројице. Овде смо срели Дејвида Хантера, бившег америчког војника који је својевремено служио на Косову и тамо се обратио у Православље, и који је присуствовао разговору у манастиру Γрачаница 2009. године, када је Владика Артемије одбио сарадњу са америчким генералом на издаји Косова и Метохије, након чега је уследио његов неправедан прогон са Косова. Дејвид је сваке године обилазио Владику у манастиру у Детроиту, а ове године то није планирао, мада је ипак Бог дао да Владика, нехотице, посети њега. Он се овде налази на теолошким студијама, и провео нас је кроз манастир. Имали смо несвакидашњу прилику да се поклонимо великим поборницима Православља као што су Филарет Вознесенски, Аверкије Таушев и многи други јерарси Руске Заграничне Цркве. У манастирском музеју чувају се ретки експонати Царске породице Романов, па како се ове године слави стогодишњица њихове мученичке кончине, имали смо прилику и ту знаменитост да видимо. На крају смо обишли гроб Јосифа Муњоза Кортеза, православног Чилеанца, који је чувао и по свету проносио копију Богородичине иконе Иверске мироточиве (Монтреалске). Узгред, на поуку и опомену нама данашњим Србима, било би добро да споменемо и то, да је Јосиф Муњоз једном приликом са овом мироточивом и чудотворном иконом требао да прође кроз Србију, међутим, у виђењу му се јавила Пресвета Богородица и рекла да не иде у Србију, јер тамо много псују њеног Сина. Ово се догодило за време комунистичког режима у нашој земљи. Нажалост, ни данас није много боља ситуација. Бог да прости!

У наставку путовања стижемо у грчки манастир Светог Нектарија Егинског недалеко од места Роско, у држави Њујорк. Ово је један од многих манастира старца Јефрема филотејског и аризонског. Манастир је устројен по светогорском типику. Уређење манастира, држање монаха и понашање верника одаје утисак да се налазимо у некој православној земљи, међутим, како је Богу све могуће, и у овој савременој Галилеји незнабожачкој су никли многи извори свете вере православне. Само из рукосада старца Јефрема никло је њих деветнаест. Овде смо наишли на традиционално гостољубље како и приличи православним манастирима.

Последња светиња коју смо посетили је манастир Светог Тихона Задонског недалеко од места Скрантона у Пенсилванији. Ово је најстарији православни манастир на овом континенту, основала га је Руска Православна Црква 1905. године. Данас је под јурисдикцијом Православне Цркве за Америку. У овом манастиру последње године провео је наш свети Владика Николај Жички (1950-1956), а неколико година је био и ректор богословије Светог Тихона која се налази у манастиру. Имали смо прилику да се поклонимо моштима многих светитеља. Овде се налазе делови моштију светог Григорија Богослова, светог Серафима Саровског, светог Тихона Задонског, светог Германа Аљаског, светог Тихона патријарха московског, светог Николаја Жичког, светог Николаја Јапанског и многих других.

Светој Литургији, коју смо служили 16. септембра, присуствовао је и један Румун из Канаде, Мирче. Он је престао да одлази у румунске парохијске цркве које су, нажалост, као и многе наше дубоко утонуле у свејерес екуменизма. И поред тога што не зна српски језик, у нашим катакомбама осећа благодат и овде је имао прилику да узме благослов од нашег Владике и да му преко тумача исприча како је тражио уски пут исповедања праве вере. Слава Богу што је благодат Светога Духа једнако разумљива за све и поред језичких баријера.

Последње вечери, када се народ по обичају окупио ради духовних разговора са Владиком, сви смо били пријатно изненађени када је један брат из Канаде донео гусле. Звук гусала и песма из народне душе били су довољни да у свима нама пробуде најдубље осећање љубави према отаџбини, али и према јунаштву, чојству, витештву, свему ономе чега је данас тако мало. Но и даље, искрено верујемо, да у српском народу ма где он живео, још увек гори искра правих врлина и вредности које је у нашем народу засадио свети Сава.

Пастирска посета Владике Артемија се приближила крају, и он са својом пратњом, братијом манастира Светих српских просветитеља и верницима, 18. септембра, креће пут аеродрома. У Београд смо стигли 19. септембра, у поподневним часовима.

Божијим промислом и у далеким земљама од изворног православља цвета побожност, и све више и више има људи који говоре: “Дометни нам вјере“. Свака посета доброг пастира стаду своме доноси корист, а колико је тек корисно то нашим људима у расејању када их посети Владика Артемије, то они знају најбоље. Нека да Бог да се наше катакомбе у Америци и Канади све више разрастају, и да све више Срба дође до покајања, до обожења и да такви стану одлучно у одбрану наше свете, православне Вере. Амин, Боже дај!

Инфо служба (јерођакон Дионисије)