Рајица М: Пастиру Добром и верним оцима

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена. Богу хвала, што кроз два века трпљења Голготе и расапа отплати дуг кумоубиства док те водаше и заводише туђинске главе што се с коца и конопца из црнога света лажљивим кречом креченог у бело докотраљваше на место Вожда србског. Удруживаше се против тебе Србине Брате! И Пилат и Ирод са Мухамедом, Дарвин и Стаљин са Черчилом, налазише Каина и Јуду најмише их да те воде у недођију.

Ствараше ти државе у прогонству, под принудом, на туђим територијама, под кишом олова и бајонета. Зидаше ти фабрике смрти поткрадајући ти живот у слободи. Сејаше те и вејаше од немила до недрага расипаше немилице по јамама на камама, вадише ти очи и бубреге, чупаше ти душу и срце у грудима Христа ради којим дишеш, сто за једног убијаше силом смрти процењене покошене као жито у небо те гвожђем жњаху.

Лажима те везиваше, издајама окиваше, расипаше завадама. Брат на брата јуришаше, вук на вука уједаше по лисичјем Иродовом убиственом црном плану. Пилат руке умиваше док те на Крст закиваше и на Јалти и на Крфу. Богу хвала што те има под Божијим Небесима под престолом Бога жива, да завапиш, докле Боже? Пробуди се! Србине Брате! Из сени смрти којом те засенише опсенари разбраћени и туђински погоспођени. Земљу ти под ногама крчме, гробове предачке преоравају, деци ти краду и данас и сутра. Мурата изводе из гроба да те на његово место сахране. Звона ти звоне Србине Брате! Буди се из вековног сна да опет будеш прича и чудо свим неверним Томама и Томасима, јер то ти је судбина од Бога предана. Пробуди се за знак и чудо и живи доказ да је с тобом Бог. Дође време да изађеш из прикрајка и да кажеш реч Божију која пече да се каже.

Србине Брате! Ако је Бог за нас ко ће против нас, ниси ваљда заборавио учење јединог србског учитеља. Васкрсења не бива без смрти ни Хришћанства без страдалног Крста. Удостој се својих Светих предака па стопама ђакона Авакума понеси свој Крст. Не дај злу да те силом кнеза овог века застраши и удаљи од Крста. Знам да ти није лако Србине Брате! Твоја некад рајска земља постаде страшно место људског постојања. Загади се ваздух адским отровима палога света па тај отров и тебе омами. Тамо где се миомир тамјана у небо уздизао данас заудара сумпором, тамо где Анђелски хорови објављиваху Богомладенца данас демонски легиони терају те с Његовог Пута Истине и Живота.

Подјармљена памет интелигената громује у најамној служби кнеза овог тренутка таме који се никад не мења ако се изузме повремена промена шминке. Богоборни јахачи који зајахују Србију кроз векове никако се не би одржали у седлу да не најме најамнике наопаке памети. Мекушни салонски паметњаковићи који своје идеје бране светском силом или кукавичким бегом, кад тих заштитника праведних световњака нема, увек су били сервилни измећари сваком насртљивцу. Снага ума стечена гомилама књига јалова је духом и несрчана да своје ставове собом и одбрани.

Иза штита безбожног система ова војска, за целовиту истину сапетих језика, на миг безбожне звери одмотава склупчане језичине и кидише у показаном правцу.

Њихов лавеж буди уснуло стадо и устрашено га тера пред собом. Покретани духом лажи и промаје ови громовници на батерије одрађују најамнички посао не осврћући се на последице.

Србине Брате! Свака сила за време бива само Божја за век и векова. И ова сила мудраца цртаних школском кредом испуниће свој зверски рок. Не бој се и не дај се Србине Брате! Долази ново време истином обасјаних соларних Срба одлучних да своје светле идеје бране и одбране собом. Помичу се сатанске мерице немоћне пред овим светилима што пламсају лучом богољубља и човекољубља.

Окрени се око себе, погледај Србине Брате! Чувари балканског мрака чешкају се по глави затечени у чуду. По ко зна који пут у светској и србској страдалној историји подиже Бог луде да посрами мудре. Омудраше па се изјаловише од премногог лоја којим их кнез овога света подмазиваше. А зна се, кад мудраци од света полуде и омркну у светском лудилу, позива Бог луде да засветле у народној тамници. Ако се као и у свему изузму часни изузеци изгнани у прикрајке и засенке, мудраци овог света су производ неједнаког устројства људских животних сила. Све што раде, раде кад му време није, у младости играју улогу мудрих стараца а у старости заводљивих младића. У раној младости растројени и никад више усклађених животних сила ови вечити статисти и глумци јевтином глумом заводе себе и другог. Њихова је памет, памет кртице удобно заваљене у топлим недрима земље где и своје идеје добијају од ноја који повремено загњури главу да им саопшти куда ће даље. У име народа, за свој себични рачун ови мудраци троше народ у бесцење. Народ уме може и мора да трпи, док њима меканима памучнима више треба. Царство лажи и привида владало би у недоглед да не дође истина од Бога да помери лаж. Одозго од светлости кроз праведну лудост спуштају се зраци заборављене истине у име Бога и ближњег.

Бог и народ састваљени уједно очас преврну свилени душек по ком се до поднева праћакају ове кртице жигосаних савести, нахрањене из руке звери.Одморне и орне да залају на миг звери.

Житејско море испуњено је најразличитијим пловилима од којих многа плутају разапетих једра молећи светски ветар да их возика и љуљушка на површини и не потопи. Много је орахових љушчица које ветар таласима мрви и баца у дубину. Један је који наређује ветру и мору да се утиша и смири. Најмање је оних моћних прекоокеанских пловила у којима се могу сместити хиљаде и хиљаде душа, на чијој крми миром праведника спава онај што наређује ветру и мору. Једино та вансеријска пловила своје путнике знају сачувати на сигурном од почетка до краја пута, од рођења до Васкрсења у очинској сигурности. Како рече наш Божијим Духом освештани песник и владика Његош: “Из грмена великога лафу изаћ трудно није; У великим народима генију се гњездо вије” Колико и колико прекоокеанских путничких бродова подари хришћанска, православна, светосавска Србија путницима у времену, да их на сигурном превозе кроз бесне буре житејскога мора. Од Светога Саве гиганта своје врсте мећу људима, прекоокеанског пловила у чију се пространу душу могоше сместити хиљаде и хиљаде путника, а који сам беше несместив ни у времену ни у многољудној војсци времена, рађају се Срби изнад временом успостављеног стандарда. Шта рећи о Србима научницима који задужише свет својим научним проналасцима, о Србима православним богословима, Николају и Јустину који исијаваше заветним сјајем свем православном хришћанском свету. У које време сместити величине које вишеструко премашише време, кад су векови тесни да ове великане сместе без остатка. Шта рећи о нашем великом старом и моћном језику који се у сваком покушају превођења на било који други језик прелива богатством својих израза и коме је свака друга језичка норма тесна због пунине суштинских описа правилног сагледавања, света и појава, простора и времена. Богонадахнутост нашег народа исијава из сваке умне и духовне делатности свих народних делатника. Љубав према Богу и ближњем била је свети извор животворне воде с кога су напојени ови аутентични Срби Божијим даровима служили свом народу и свим народима света. Србска саборност била је и биће освештани основ србског дружељубља и гостопримљивости. Друштвеност људи из народа препопозната је и вреднована од стране аутентичних људи свога времена Арчибалда Рајса и других. Србин је добронамеран по природи и по менталитету и зато га данас као и увек његови непријатељи гурају под утицај злих намера. Буди оно што јеси основно је правило истинског живота. Не пожели ништа што је туђе, не кити се туђим перјем, боље врабац у руци него голуб на грани, народна мудрост глас премудрости Божије вековима је усмеравала србски народ на онај пут што небу узводи, на пут бића. Данас се углавном намеће живот пролазним уживањима смртног тела оним путем што заводи.

Дела су сведоци Бога у нашем народном стваралаштву. Све урађено у славу Бога и човека мироточи благодаћу Духа светога. Све ове изузетности Срба већих од времена дело су благодатног Божијег Царства а не мудрости овога света. Сваки од ових великих људи које нам подари Бог није се устручавао да каже ја сам прах и пепео али благодаћу Божијом јесам то сам што јесам, Богу слава и хвала. Није било међу њима гордости тако уочљиве код величина светом надувених, напротив од скромности и непосредности била је избрушена круна која их је украшавала. У име Исусово светила света светлела су и сведочила о оном предстојећем оностраном Царству изнад света и времена. Мудрост која силази одозго не дела за пролазну људску славу, све што ради ради у славу Божију и зато не зна за себично величање и завидљивост а њен плод је љубав у Духу Светом. Мудрост од овога света горда себична и лукаво употребљена у борби свих против свих, претварала је и претвара живот на земљи у немилосрдну утакмицу у којој се не бирају средства постигнућа себичних резултата. Мудрост од Бога извире из љубави једног који претрпе смрт за све и подари свима силу Васкрсења, зато је та мудрост свепомирљива и свепраштајућа жртвена и несебична. Љубав нас обузима кад помислимо да један умре за све, и сами тада осетимо позив и дужност да се жртвујемо за свог ближњег. Крст је судбина нашег народа или га добровољно носимо или нас судбина затече изненађене. Стражите јер не знате час у који ће доћи господар душа ваших, Господ ваш.

Богу Хвала! Србине Брате! Свако има својих пет минута и ево и пред тобом историјска шанса од Бога дана да се сабереш и повратиш себи и својим светим коренима.

Да будемо једно тело и једна душа у Господу Христу Исусу, да једним Духом дишемо, Добрим Пастиром вођени а не најамницима завођени и светским касапима продавани. Да будемо Срби у Србији а не плева на ветру света, да нас вечни Бог сабира и ђаво више не решета. За Крст часни и Слободу и кроз ватру и кроз воду за Истину и Лепоту на ломачу и Голготу до победе. То је Пут наш Крстоносни стрдалнички богоносни, кроз векове ко кроз трње, лудост света Божија сила. Неком црни, неком бели с Карађорђем и Лазаром, ком опанци ком обојци.

Бог се не да злим кушати и сваки насртај кушача окренуће на корист искушаванога пошто и сам претрпе искушења за нас који се искушавамо.

Свети Николаје србски! Оче наш духовни и Светих анђела брате. За живота удостојио се јеси анђелских висина умом срцем и душом. Силнином речи живога Бога свега себе очистио јеси од старога Адама и примио Христа, ново вино у мехове нове. Твоје нетрулежно тело данас нам сија у Лелићу док нас духовним телом заступаш пред престолом Оца Небеског. Ти си Свети рекао речима силнога Бога да је истина увек иста силна и моћна и да се лаж, не могући се клети собом нестварном, заклиње истином. И ево данас многи се заклињу тобом. Како они који твојим стопама ходе, тако и они који твој пут руше. Свети Апостол Павле каже није Јудејац онај који је обрезан а закон не врши, него је Јудејац онај који закон врши. Није дакле заветник онај који завет не испуњава, него ће се у заветника урачунати онај који завет испуњава па ма био и незаветован. Камење ће проговорити ако ови ућуте. Ућуташе данас многи заветовани на сведочење и исповедање вере. Многи заветовани на сиромаштво, завет сиромаштва оставише народу док се они ваљају у раскоши. Заветовани на умирање свету, уживају у светским сластима док народ умире бројем од четрдесет хиљада годишње. Распети за свет сиђоше с крста да се још мало проведу у свету а уместо себе распеше србски народ. Народ твој Крстострадални још до јуче немаше коме да се обрати, нико га не чује нико га не види сви имају преча посла. Владари овога света пренесоше вирус властољубља и у србску Цркву која од Срба императивно захтева послушност роба. А Господ нас ослободи за слободу.

Светитељу народа србског и тебе су гонили, они који пожелеше да владају уместо да служе, зато што си народ волео изнад себе самог. И данас гоне сваког народног заступника. Свети угодниче Божији молим ти се и поклоним, умоли Бога Оца да загрми над љуљачком пустињом, да расејана деца србска познају Богом им даног оца, Епископа Артемија, који не посвети љубав свету и ономе што је на свету, који на себе преузе Крст од све своје с Крста сишле браће да заустави расап свог, Богољубивог народа србског. Умоли Свети, Оца Небског да објави свом изабраном народу србском једино сигурно пловило преко житејског узбурканог мора. Да не дозволи себичним љушчицама ораховим да заведу и одабране на пут свејеретичког, погибељног папизма.

Србине Брате! Од Господа Бога добисмо на одговорност, да му за све поднесемо рачун и умножено вратимо. Даде нам и Цркву и Државу даде нам мир и слободу. Својим безгрешним зачећем кроз пресвету Дјеву, Он предвечни Бог, прође кроз људски заметак да би нас уздигао у земетке Божије, и даде нам себе да његовим умом живимо и у његово Силно име побеђујемо сваког непријатеља. Ми смо дакле једино њему дужни. Да живимо у Истини, да Он у нама узраста и победи све непријетеље људске и смрт као последњег. Устани Србине Брате! Стани на Свету стражу, буди свој на своме, без одступања а Господ ће се борити за твоју правду и истину коју ти је подарио.

Преосвећени Владико Ваш благослов просим!!!

НЕ БЕРЕ СЕ СМОКВА С ТРЊА

Два се крила размахала, крила орла великога
У пустињу ужарену носе верну љубу Бога
Змија гадна отров бљује, звер прождире и зверује
Свет се у злу ваља, лежи у пустињу верна бежи.

Апостоле и пророке заменише паметари
Богмладенца у пустињу изгна исти закон стари
Кад те свет изгуби грешног имо си се родит рашта
Ледним умом човек суди а Бог топлим срцем прашта.

Праведнима Спас не треба, Господ благи грешне зове
Да се кају, сакрушују па их диже у синове
Праведници врли горди што грешнике мрске гоне
Безљубавни безрадосни ко цимбали празни звоне.

Суза Христа Божјег Сина свегрешног ме злог умива
Мутну реку душе грешне бистри вода Божја Жива
Крв ми грехом оцрњена судбу тешку исписала
Крв пречиста Сина Божјег од зле судбе окупала.

Часним Крстом част се стиче а не виком многих грла
С ћутљивима Бог говори језичави служе чула
Не бере се смоква с трња нит грозд сластан са купине
Премудрост је дар страдања Ти је делиш Божји Сине.

У ЧАСТ СРБСКОГ СВЕТИТЕЉА

У част србског светитеља чудотворца Николаја
Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја
Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно
Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.

Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи
А живота дрво слатко само Божји песник следи
Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу
Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.

Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати
То ти љубав Божја јавља види брата како пати
Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене
Међ лавове ступај смело носићу те а ти мене.

Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода
С творевином себе меси Творац вечни са Небеси
Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса
Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.

НА СВЕТОГА СИМЕОНА

Пашчадија тмаста Србину отима
Дедовину свету служи зверовима
Кулуком промени рад свет у слободи
Па му душу дави ко маче у води.

На чело Каина, Барабу и Јуду
Па у расап Србље и свештену груду
Буди се Србине вода ти до грла
Док те у сну држе животињска чула.

Симеоне Свети љуља ти се дело
Државу ти руше кушајући тело
Прогон змијски гмази законским оквиром
Дављеник нестаје под склопљеним виром.

Пред кушачем пали кушачи постају
Па у најму гоне с керберима лају
Седам смртних греха упрежу демоне
Сиромашне духом бездушни да гоне.

Ноћ дубином клизи кроз умове пале
Па журе да кућне темеље развале
Мишеви у срцу у паници циче
Нож се крвав стоци кланици примиче.

Док гехени служи све уз осмех мазни
Курва пород рађа да верне саблазни
Србине не бој се храбро се прекрсти
То сатану Бог из тамнице пусти.

У тело се Божје смирено сабери
Пред његовимтелом дрхте светске звери
За тебе се моли братија небеска
И камен уздише мироточи фреска.

Пастира ти доброг добри Господ даде
Да превије ране и испуни наде
Два крила од орла над Србијом круже
Николај и Јустин србском роду служе.

Вишњи Јерусалим купа вечна слава
На престолу седе два питома лава
Син у оцу слављен и отац у сину
Симеон и Сава уздање Србину.