Пета недеља по Духовдану у Љуљацима

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт. 8, 28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“. То је права слика људи који мирно живе са својим имањем.

Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе, да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама.

Такви су они који се боје да читају Јеванђеље и отачке књиге, и да разговарају о духовним стварима. Они не желе да узнемире своју савест да их не би, пробудивши се, терала да једно одбаце а друго прихвате. Свети Теофан Затворник

У пету недељу по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

У својој недељној беседи, Владика Артемије је био инспирисан причом из Светог Јеванђеља о исцељењу бесомучника у земљи гергесинској у Гадари:

И онда замолише Господа пошто је у близини пасло једно велико крдо свиња, замолише ако нас изгониш из ових људи допусти нам да уђемо у свиње. Јер њима је и у свињама боље него да буду сами са собом, јер онда је то за њих пакао. И Господ им то допусти. И шта се деси? Једно велико чудо, једна тајна велика. Кад ђаволи уђоше у свиње, свиње нису могли да издрже то њихово присуство, навали крдо свиња са брега у језеро и утопи се у води. Људи су трпели присуство ђавола у себи а свиње не могу да трпе. То се показује колика је сила демонска била у та два човека. А ови људи који су били до тада бесомучни, дакле, ђавоимани, постадоше питоми и кротки. А кад чувари свиња видеше шта се десило побегоше у град и јавише шта је било.

Након Свете Литургије, трпезу љубави за све присутне приредио је протосинђел Варсануфије, настојатељ Катакомбе, са својом братијом у Христу.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.