Писмо Светогорских пустињака једноверној браћи у Xристу у Србији

Преосвећеном Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском
Г. др Артемију, свештенству, монаштву и верном народу
који стоји у истини Πравославља

Преосвећени Владико благословите,

Xристос посреди нас!

Подстакнути љубављу Xристовом, а ожалошћени и ојађени ужасним безаконим и неправославним поступцима појединаца у Цркви у Србији, сабрасмо се ми недостојни у Славу Имена Господа и Спаса нашег Исуса Xриста, под покровом Пресвете Царице Небеске наше заштитнице у њеном врту.

Сабрали смо се после дугог чекања јер сматрасмо да има много достојнијих и надлежнијих од нас да се огласе и обрате поводом свега што се нажалост догодило. Ми који живот свој у служби Богу треба да проводимо, у молчанију, молитви и сузама покајања за себе и цео свет, принуђени смо да проговоримо, јер се плашимо да не провришти стење и камење по нашим пештерама од јада, туге и бола због безакоња, безумља и отпадништва у наше дане.

Свештени протат и Свештена општина ћуте, Свештени манастири ћуте, игумани светих обитељи ћуте. Сматрајући да је ћутање чин издаје Вере наше Православне, у овом времену када је истина као никад до сада нападнута са свих страна, и споља и изнутра од стране отпадника, ми проговорисмо.

Помолисмо се Господу да благослови нашу намеру и Силом Светога Духа исцели нашу немоћ и неукост, и једнодушно се сагласисмо у мишљењу; да је време у коме живимо време општег отпадништва од Бога, време врло распрострањеног безакоња и време почетка суровог прогона правоверних.

Излишно је понављати и наводити по ко зна који пут колико је нарушавања Јеванђелских заповести, канонских прекршаја и безакоња било у случају прогона Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија и монаштва његове Eпархије, које се наставља и на верном народу Сeрбске Православне Цркве, који не одступа од истине Православља, и то траје и даље.

Може се рећи – ко је хтео да види и чује, видео је и чуо је и схватио је. Остали по речи Божијој примише духа обмане, обневидеше и оглувеше, и срца им се испунише каиновском мржњом. Господ да их Вашим молитвама врати на пут истине и љубави.

По питању пошасти паклене екуменизма, дела сатанског сачињеног од свих досадашњих лукавстава непомјаника, свима нам је јасно да је екуменизам апсолутно неприхватљив за Православне Хришћане. Екуменизам је сабрање свих јереси, свејерес по речима Светог Јустина Ћелијског. Никада и ни под којим условима не може се прихватити дијалог, усаглашавање и не дао Бог уједињење између Православних Хришћана и удружења, организација, скупова (лажних цркава), оних који у ПОТПУНОСТИ не прихватају науку коју од Господа Исуса Христа примисмо, коју Свети Апостоли посведочише, Дух Свети потврди, а Свети оци Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне пренесоше до данас, и која ће неизмењена остати до Великога Дана. Науку која је суштина Православне Вере. Науку која је потврђена на 7 васељенских и помесним саборима.

Све је речено, све је написано, све што нам потребно за спасење је дато, и примили смо. Све нове теорије, тумачења, допуне и измене, лаж су и плод су духа времена. Ми се никада нећемо повести за обманама и искањем духа времена (духа антихриста), јер смо верне слуге Духа Светога. Ван Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне, нема Хришћана и нико себе неможе назвати хришћанином.

Многи данас говоре о љубави а одричу истину, говоре Бог је љубав а истину Божију одбацују. Заповест љубави гласи; љуби ближњег свог као себе самог, а каква је то љубав која сакрива од ближњег Истину која оживотворава, која дарује живот вечни. Каква је то љубав која болесном од смртоносне болести ускраћује једини лек и убеђује га да је здрав. Каква је то љубав која ближњем ускраћује једину могућност де се избави од вечне смрти, да буде спасен једином Истином која је у Цркви Христовој Православној.

Хришћанин се може назвати само онај који у потпуности следи Христовој науци, ко је Христов ученик. Екуменисти, латини, протестанти, монофизити… и сва остала религијска удружења нису Хришћани нити су Црква, јер одбацише Јеванђелске истине, одбацише свете догмате Хришћанске Вере, успротивише се Духу Светом, застранише и отпадоше у јереси душегубне. Јереси које Свети Оци на Светим Саборима разобличише, одбацише и осудише (предадоше анатеми). Данас су се повампириле и устале из пакла све те смртоносне душегубне змије и саставиле се у једну страшну аждају екуменизам, која хоће да прождере Цркву Христову, да прогна Истину и замени је лажима јеретичким.

Оци и браћо не дајте се преварити. Вама у Србији данас обећавају свашта, лажу вас и маме у екуменистичку Европу, ту смрадну тамницу где ће вас оковати једном за свагда. Глобализму и екуменистичкој Европи ви не требате сем као робље. Па и отворено вам је речено да са Светим Савом не можете у Европу. Траже да одбаците Светосавље, своју веру, традицију и све што вас веже и спаја са Христом, са Царством Небеским са Небеском Србијом. Знају да док сте заједно са Светима у Небеској Србији који се моле Богу за вас, не могу погубити душе ваше и свести их у пакао. Највећа превара је да вас послушници екуменистичке Европе и архијеретика папе убеде да примите нови календар, зарад тобожње „љубави и јединства свих хришћана“. Ако би се то не дао Бог десило, ви би прекинули везу са Небеском Србијом, везу са свима Светима, одрекли би се свих својих Светих предака, постали кривци за цепање и рушење Цркве Христове. Постали би дрво без корена, кућа без темеља, а о последицама страшно је и мислити.

Браћо Срби прените се из смртоносног сна, док још није касно. Православни Светосавски Србин у екуменистичкој Европи може бити само роб, док га тотално не униште, јер у плановима јудео-масонске глобалистичке Европе и света нема места за православне хришћане. Са истока ће у Велики Дан доћи Господ наш и Спас, а са запада непомјаник. Зар они који су вас вазда клали, убијали, прогонили, полатињавали, бомбардовали, затрпавали осиромашеним уранијумом добро да вам донесу.

Наводити мноштво Светих канона и правила која појединци упорно крше, цитирати Свете оце онима који су слепи и глуви, убеђивати безумне да је црно црно а бело бело, има ли више уопште смисла. Врхунац дрскости појединаца код вас – када сами не поштују одлуке Сабора Епископа, а друге за то осуђују. Одлуке које су донете на неканонски начин у неканонском поступку су неважеће и ништавне ма ко их донео. Уколико се деси да богоборни људи, ма на каквом положају тренутно били у Цркви, супротно канонима, неког од правоверних одлуче или чак анатемишу, то пред Богом нема никаквог значаја, па смо и ми дужни то сматрати неважећим. Анатема отпадника је Божији благослов и потврда правоверја, а њихов благослов проклетство. Одступника и богобораца се не треба плашити, ништавни су и они и њихове претње и казне, јер су пред Богом прах и пепео.

Говори се да поједини епископи, чак и сам Патријарх, планирају да позову архијеретика папу у Србију. Притом се претпоставља да би папа требао да посети Јасеновац и поклони се, иштући опроштај од Светих Сербских Мученика, мада по некима то и није неопходно. Чак и када би пристао на то, папа би пре свега морао да се покаје пред Богом, јер је њему највише згрешио. Морао би папа да се одрекне свих досадашњих нарушавања догмата, хуле на Духа Светога, свих заблуда и неистина, првенствено своје непогрешивости и првенства. Морао би папа горко да плаче и каје се пред Богом за сва недела своје „цркве“ у протеклих десетак векова, да све то одбаци да анатемише, па да почнемо дијалог љубави у ИСТИНИ, о примању у општење заблуделе браће. Колико је то реално очекивати боље да прећутимо. Позивањем архијеретика папе, и не дао Бог његовим доласком на Свету Сербску мученичком крвљу натопљену земљу, десила би се досад невиђена катасрофа за Сербски народ. Света Сербска земља била би оскрнављена. Пљунули би на гробове свих својих предака, одрекли би се свих Светих Срба до данас, одбацили Светог Саву и све Свете Немањиће, навукли беду и јеретичко проклетство на себе своју децу и своју земљу.

Поклоњење архијеретику папи је одрицање од Христа, одбацивање Православне Вере, вечна смрт, проклетство у овом и будућем веку, јер је папа икона и претеча антихриста. По речима Светог Равноапостолног Козме Етолског: за све што сe Православнима буде догађало у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.

Неки код вас кажу – Свети канони су превазиђени, не одговарају потребама овог времена, код вас их неки чак каче мачкама о репове. Шта рећи сем Господе прости, спаси и помилуј. Свети канони и правила Свете Православне Цркве су Светиња, надвремени су, незастарљиви, свагда применљиви. Они који их одбацују, крше, мењају по свом ћефу, каче мачкама о репове – своје су епископство и спасење окачили мачкама о репове.

Молимо се Богу да нам свима подари мудрости и дар расуђивања да познамо и разобличимо све замке нечастивих, јер у ова наша времена почиње пресудна битка.

Борба на живот и смрт илити на вечни живот и вечну смрт. Лукавство сатане и сила обмане никада такав степен не достигоше до сад. Они који би требали бити добри пастири чувари стада Христовог, постадоше зли грабљиви вуци. Просветитељи постадоше помрачитељи и синови таме, представници Христа постадоше слуге сатане. Многи застранише и постадоше неваљали. Ми не смемо да се поколебамо, да поклекнемо, да се уплашимо, да се охладимо, јер ми имамо Веру, наду и љубав хришћанску. Са нама је Онај који је победио свет, Онај који нам даје силу да победимо и чува нас у све дане до свршетка времена.

О страшном догађају од кога се ужаснула васељена немамо речи подобних да искажу бол, тугу и запрепашћење у нама. Да неко ко носи назив Патријарха Православног, ко седи на трону Светога Саве Сербског, оде у синагогу јеврејску и учествује у празнику оних који распеше Христа, који по својим речима примише Крв Господа Исуса Христа на себе и на децу своју. Они који до данас не престаше више од свих мрзити Хришћане, њима се придружити у прослави празника преседан је у историји Цркве. Овако се шта није десило у историји Срба до данас. И после свега дотични господин настави носити белу пану и себе звати Патријархом Сербским. О ужаса, о беде, о безакоња невиђеног и срамоте.

Ко се од православних толико бестидно и дрско одрекао Христа Распетога, ко се досад тако безумно смело придружио јуди, ани, кајафи, понтију пилату, ироду… Ужас!

Зар је већ настало време тоталне апостасије, зар се већ у наше дане испуњавају речи Јеванђелске да када Господ дође по други пут хоће ли наћи веру на земљи.

Господе спаси народ свој преостале Православне Хришћане.

Драга браћо, молимо се непрестано Господу и Пресветој Богордици да Вера ваша не престане. Да као и до сада стојите у науци Христовој поучени Светим Јустином Ћелијским, Светим Николајем Жичким, Светим Савом Сербским, да следите пут истинских пастира Православља, да се борите храбро против свих непријатеља истине, ма ко они били и ма какве титуле носили. Молимо се да вам Бог подари још епископа као што је Преосвећени Владика Артемије, да имате још много монаха и монахиња као што су ови који храбро пођоше путем истине за својим духовним оцем. Молимо се да Господ увећа стадо верујућег народа који иде путем Светога Саве, који се сабира око неустрашивих Богу угодних свештенослужитеља по малим храмовима и домовима, ускоро по шумама и пештерама. Не дајте се обманути, нико вас из Цркве Христове не може истерати док Богу служите искрено и Духу Јеванђеља, у истини Православне Вере, сагласно са Светим оцима, држећи се Светих канона и правила Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне.

А онима који вас гоне, који уводе новине у Веру Православну, који не поштују предање Светоотачко, који се моле се јеретицима, славе празнике са Јеврејима, који крше Свете каноне и каче их мачкама о репове, који бестидно хуле на догмате, који склапају уније са неправославнима – свима који се противе истини и који уче другачије него што примисмо од почетка, ма да су и анђели са небеса по речима Апостола – нека је АНАТЕМА.

Опростите и помјаните нас недостојне, вашу једноверну браћу Светогорске пустиножитеље

СХИЈЕРОМОНАХ РАФАИЛ
СХИЈЕРОМОНАХ ЈЕФИМИЈ
СХИМОНАХ ХАРИТОН
СХИМОНАХ СИМЕОН
СХИМОНАХ ВАРНАВА
СХИМОНАХ СОФРОНИЈЕ
СХИМОНАХ ПАЈСИЈЕ
СХИМОНАХ СТЕФАН
СХИМОНАХ ВИСАРИОН
СХИМОНАХ СИМОН
ЈЕРОМОНАХ АВЕЉ
ЈЕРОМОНАХ НИКОЛАЈ
МОНАХ ГЕРМАН
МОНАХ ЈОВ
МОНАХ ВАСИЛИЈЕ
МОНАХ СИЛУАН
МОНАХ РАФАИЛ
МОНАХ ПАМВО
МОНАХ ДАВИД
МОНАХ АМВРОСИЈЕ
МОНАХ ПАНКРАТИЈЕ
МОНАХ ГРИГОРИЈЕ
МОНАХ ИСАК
МОНАХ ЈОАНИКИЈЕ
МОНАХ ГЕРМОГЕН
МОНАХ АРТЕМИЈЕ
МОНАХ РОМАН
МОНАХ МЕЛХИСЕДЕК